Arheologija - Mitologija

Grčka mitologija

Zevs (Zeus), gospodar neba i zemlje, otac bogova i ljudi

Zevs, najveći od svih besmrtnih bogova sa Olimpa, rodio se u jednoj pećini na planini Dikta, na Kritu, a rastao je, u nekoj drugoj špilji na planini Ida, gde ga je sakrila majka Rea, hraneći se mlakom kozije ninfe Amalteje, dok su ga Nimfe negovale. Zagospodarivši i učvrstivši vlast nad svojom braćom i ostalim bogovima, zadobio je, od svih, zasluženo poštovanje i divljenje, te je, nakon Titanmahije i Gigantomahije, sa pravom, prihvaćen kao gospodar i otac bogova i ljudi. Njegovo oružje je bio grom, dok se njegova vlast prostirala i na nebu i na zemlji. Za Zevsa, njegova zakonita i jedina supruga bila je Hera, koja mu je uvek bila stalna i veran pratilja,k ako u životu, tako i u svim njegovim delima. Sa njom je dobio Aresa, Hebu, Ejletiju i Hefesa. Bezbrojne su, međutim bile, njegove ljubavne avanture, sa boginjama i običnim smrtnicama, koje su povremeno izazivale Herinu ljubomoru. Iz ovih avantura, Zevs je dobio mnogo druge dece, bogove, polubogove i heroje. Da bi pomenuli neke od mnogobrojnih avantura, može se izdvojiti njegova veza sa Majom iz koje se rodio Hermes, sa Semelom je dobio Dionisa, od Lete, Apolona i Artemidu, iz veze sa Temidom, Suđaje i Hore,a od Mnemosine devet Muza. Iz nebrojenih veza sa smrtnicama koje se pominju, na svet su došli mnogi bogovi i heroji. Svu svoju decu voleo je i štitio, te su više puta i ona bila povod Herinom besu.

Pored stotine zena, koje se pominju u mitovima o tajnim vezama sa ocem bogova i ljudi, postoji i priča da je Zevsa jako zaintrigirala upečatljuva lepota mladog Ganimeda, koji je bio kraljevskog porekla, iz Troje. Bio je toliko lep da je izazvao erotska osećanja samog Zevsa, koji ga je odveo na Olimp, da mu bude vinotoča, odnosno da mu u pehar sipa nektar. Ali, bez obzira ne njegove strasti, po kojima su bogovi nalikovali ljudima, kao što je već pomenuto, ipak je Zevs bio bog koji je održavao ravnotežu i pravdu. Nije bio samo tužilac i sudija, već je saosećao sa svačijim bolom i uvek je pokušavao da nesrećnicima olakša patnju, a iznad svega da pravedno presudi. Grčke reči "diogenitos" i "diotreftos" koje su vezane za Zevsovo ime, označavale su vladare te epohe koji su posedovali harizmu, i koji su se, vladajući, rukovodili mudrošću i osećajem za pravdu.