Arheologija - ARTEMIDA

ARTEMIDA

ARTEMIDA, Apolonova sestra, zenska je replika svoga brata. Kao i on, naoruzana je lukom iz koga odapinje smrtonosne strele na zene, narocito one pred porodjajem. Artemida je zauvek ostala devica; vreme je provodila u lovu, lutajuci planinama u pratnji svojih pasa. Kao sto Apolon poseduje atribute solarnog boga, tako je Artemida, od antickog doba, poistovecena sa Mesecom. Pa ipak, ona nije prosta kopija Seleninog lika. Ona nije samo simbol zvezde vec i „gospa sa zverinjem“, misteriozna sila koja po sumama upravlja plodnoscu zivotinja, pa se u nje, kao takve, susrecu svojstva koja su isprva pripadala velikoj kritskoj boginji. Cudno je – ali i tim slozenim poreklom lako objasnjivo – sto je devica Artemida bila sazivana u trenucima porodjaja i sto su je mlade majke smatrale podjednako spasonosnom i kobnom u tom opasnom casu. Njenu majku Letu obljubio je Zevs, pa je – tek sto je na svet donela bozanske blizance koje je nosila – Hera, zakonita Zevsova zena, okrutno ljubomorna na tu devojku, zabranila svim mestima na zemlji da joj pruze utociste u teskim mukama. Leta je beznadezno lutala, a svaka ju je zemlja odbijala. Najzad, ostrvo Delos – i sâmo lutajuce,besplodno i toliko siromasno da nije imalo koga da se plasi – pristade da je primi. I jadnica donese na svet svoju decu pod palmom, jedinim drvetom na ostrvu. Artemida se prva rodi, pa se odmah pobrine da majku oslobodi posteljice, pomazuci joj tako da porodi Apolona, drugog blizanca.