HEFEST
HERMES, Atenin mladji brat, sin je Zevsa i Maje, najmladje medju plejadama. Rodjen je u Arkadiji, u jednoj pecini na planini Kilejni. Po rodenju, umotase ga u zavoje, kao sto se tada radilo sa novorodjencadi, pa ga stavise u kosaru, nesto poput kolevke. Ali, nestasno dete nadje nacina da se razveze, pa samo ode sve do Tesalije, gde je njegov brat Apolon cuvao Admetova stada. Iskoristivsi bratovljevu nepaznju, Hermes mu ukrade dvanaest krava, stotinu junica i jednog bika, pa privezavsi granje za repove zivotinja kako bi uklonio tragove, otera celo stado u Pil u Mseniji. Tamo prinese na zrtvu dve junice i razdeli ih ne dvanaest delova, jedno za svako od dvanaest bozanstava. Posto je sakrio svoj plen, vrati se da ponovo legne u pecinu u kojoj se rodio. Na ulazu spazi kornjacu, uhvati je, odstrani meso i preko supljine razapne strune. Tako je izumljena lira.
Kao glasnik bogova, Hermes je snabdeven krilatim sandalama pomocu kojih leti. Narocita mu je duznost da u Podzemlje ispraca duse mrtvih. Njegova predstava, u obliku grubo tesanog stuba, nalazila se na raskrsnicama puteva i ulica. On je pratilac i vodic putnika; stiti pastire, a spomenici ga katkad prikazuju kako na ramenima nosi jagnje, u stavu dobrog pastira. Hermes je slavan pre svega po svojim lukavstvima. Upravo je od njega njegov sin Autolik (Odisejev predak) nasledio lopovsku vestinu. Putnik, domisljat kada treba da prisvoji tudje, Hermes nije mogao a da ne postane bog trg |
