Vojno uređenje Otomanskog carstva
Vojska je predstavljala složen sistem sačinjen od regruta i plaćenika. Plaćenici, koji su se nazivali "timari", dugo vremena su predstavljali srž otomanske vojske. Konjica je koristila lukove i kratke mačeve, i koristila nomadsku taktiku ratovanja sličnu mongolskoj. Otomanska vojska je nekada predstavljala jednu od najnaprednijih borbenih sila u svetu, s obzirom da su među prvima usvojili muskete. Čuveni odredi janjičara činili su elitne jedinice i sultanovu ličnu zaštitu. Međutim, po završetku 17. veka vojna moć opada zbog nedostatka reformi, uglavnom zbog korumpiranih janjičara. Ukidanje janjičarskih odreda godine 1826. nije bilo dovoljno, i u ratu protiv Rusije, carstvo je oskudevalo u savremenom ratnom materijalu i tehnici.
Provincije
Glavni članak: Provincije u Osmanskom carstvu
Na vrhuncu svoje moći, Osmansko carstvo je imalo 29 provincija plus četiri vazalne države - Dubrovnik, Vlaška, Moldavija, Krimski haganat i Transilvanija, kraljevstvo koje se zaklelo na vernost Porti.
Sultani
Dinastija Osmanlija
Sultan ili Padišah, a u Evropi takoše poznat i kao Veliki Turčin, bio je jedini vladar i vlast u državi, bar zvanično. Dinastija se zvala takođe i Osmanlije ili Kuća Osmana. Sultan je uživao mnoge titule kao na primer Suveren Kuće Osmana, Sultan nad Sultanima, Kan nad Kanovima, i od 1517, vođa Vernih i prorokov naslednik, i dr. Titulu sultana je ustanovio Murat I godine 1383.
Spisak sultana Osmanskog carstva
- Osman I (1281-1326; bej)
- Orhan I (1326-1359; bej)
- Murat I (1359-1389; sultan od 1383)
- Bajazit I (1389-1402)
- Bezvlašće (1402-1413)
- Mehmed I (1413-1421)
- Murat II (1421-1444) (1445-1451)
- Mehmed II Osvajač (1444-1445, 1451-1481)
- Bajazit II (1481-1512)
- Selim I (1512-1520; kalif od 1517)
- Sulejman I Veličanstveni (1520-1566)
- Selim II (1566-1574)
- Murat III (1574-1595)
- Mehmed III (1595-1603)
- Ahmed I (1603-1617)
- Mustafa I (1617-1618)
- Osman II (1618-1622)
- Mustafa I (1622-1623)
- Murat IV (1623-1640)
- Ibrahim I (1640-1648)
- Mehmed IV (1648-1687)
- Sulejman II (1687-1691)
- Ahmed II (1691-1695)
- Mustafa II (1695-1703)
- Ahmed III (1703-1730)
- Mahmud I (1730-1754)
- Osman III (1754-1757)
- Mustafa III (1757-1774)
- Abdul Hamid I (1774-1789)
- Selim III (1789-1807)
- Mustafa IV (1807-1808)
- Mahmud II (1808-1839)
- Abdulmedžid I (1839-1861)
- Abdul Aziz (1861-1876)
- Murat V (1876)
- Abdul Hamid II (1876-1909)
- Mehmed V (Rišad) (1909-1918)
- Mehmed VI (Vahidedin) (1918-1922)
|