U prošlosti, vitez je bio ratnik koji je sledio plemića ili plemić koji je sledio kralja.
Danas je, u nekim zamljama, vitez titula koju dodeljuje monarh. U Velikoj Britaniji i nekim drugim zamljama Komonvelta vitezovi se oslovljavaju sa ser.
Koreni
Reč vitez se prvi put javlja u starom Rimu (equites). Vitez je najčešće opisivan kao sluga Krune i Boga, mada je takođe veoma često i bogati mladi plemić.
Figura viteza iz Persije je dovela do teorije po kojoj su srednjovekovni vitezovi apsorbovali mnoge tradicije koje su do njih došle iz Persijsko-Vizantijskih ratova.
U srednjem veku, termin vitez se odnosio na opremljenog naoružanog vojnika. Izvorno, vitezovi su bili ratnici na konjima, ali se titula kasnije počinje vezivati za plemstvo i socijalni status, ponajviše zbog cene opreme za konjanika. U početku konjanici nisu bili toliko važni u ratu, jer su pešaci bili najvažniji u svim severnoevropskim armijama. Tokom vremena konjica je dobijala sve veći značaj u vojnoj taktici evropskih armija. Jedan od razloga je bio taj što su pešaci u borbi u znatno nepovoljnijem položaju u odnosu na konjicu.
Vitezovi u feudalnom sistemu
Vitezovi i viteštvo su blisko povezani sa feudalnim sistemom. Na teritoriji današnje Francuske, postojala je društvena organizacija u kojoj su ratnici bili posebna socijalna grupa koja je umesto u novcu, koga nikad nije bilo dovoljno, bili plaćani u zemlji. Proširenjem tih imanja nastajala su feudalna dobra. Za vitezove su radili seljaci koji su proizvodili hranu. Kralj je mogao da skupi vitezove zbog nekog vojnog pohoda ili odbrane zemlje.
Posle nekog vremena kraljevi su želeli da poseduju stajaću vojsku koja bi im bila stalno na raspolaganju i koju bi mogli koristiti u dugotrajnim pohodima. Ta vojska bi bila i profesionalna, a samim tim i lojalnija vladaru.
Pravila
Vitez je morao da se pridržava striktnih pravila ponašanja. Ideali vitezova su bili viteške vrline; kod po kome su bili pod zakletvom, mada je to češće dio romantične legende nego što je to bilo u stvarnosti. Ti kodeksi ponašanja su bili propagirani od strane crkve, koja je promovisala ideale dobročinstva je pokušavala da vitezove pretvori u ratnike za hrišćanstvo.
Promene
Promene u vojnoj taktici, kao što je korišćenje luka i strele velikog dometa kod Engleza protiv francuske konjice (vidi Velški luk), su umanjile značaj vitezova. Pravi kraj vitezovi su doživeli početkom korišćenja baruta i vatrenog oružja.
