Prvi makedonski rat (215. st. e. – 205. st. e.) je rat makedonskog kralja Filipa V protiv Rimske republike. Od 211. st. e. kao rimski saveznici u tom ratu se ratu bore Etolski savez i pergamski kralj Atal I. Ovaj rat odvijao se u isto vreme kad i Drugi punski rat. Rat nije donio bitnu prednost nijednoj strani. Tokom rata Makedonci su pokušavali da zauzmu delove Ilirika i Grčke, ali bez uspeha. Borbe na istoku sprečile su Filipa V da pomogne Hanibalu u ratu protiv Rima.
Demetrije poziva u rat protiv Rima
Rim je bio zauzet ratom protiv Hanibala, što je Filip V video kao dobru priliku da se proširi u smeru zapada. Grčki istoričar Polibije navodi da je Demetrije sa Farosa (Hvar) nagovorio Filipa V da krene u rat. Demetrije je posle Prvog ilirskog rata 229. godine st. e. vladao većinom obalnog Ilirika. Međutim, poražen je od Rimljana u Drugom ilirskom ratu 219. st. e. , pa je pobegao kod Filipa V .
Dok je Filip V ratovao protiv Etolskog saveza dobio je pismo od Hanibala o pobedi u bici kod Trazimenskog jezera 217. st. e. Demetrije ga je uveravao da može osvojiti veliko kraljevstvo na zapadu, dok su Rimljani zauzeti ratom sa Hanibalom.
Filip V sklapa mir sa Etolskim savezom i gradi flotu
Filip V je sklopio mir sa Etolskim savezom u blizini Naupakta. Tokom zime 217–216. st. e. Filip V izgradio je flotu od 100 ratnih brodova i počeo trenirati posadu. Makedonci verovatno nisu imali sredstava da održavaju flotu, koja bi bila ravna rimskoj. Polibije kaže da Filip nije ni želeo da se sa Rimljanima bori na moru, nego na kopnu.
Filip je odlučuio da gradi male brze galije, kakve su koristili Iliri. Imale su jedan red vesala i prevozile su pored veslača i 50 vojnika. Sa tim galijama Filip je očekivao da može izbeći rimsku flotu, koja je bila stacionirana u Lilibeju (Mesini) na Siciliji. Rimska flota je bila prezauzeta borbama sa Kartaginom.
Filip je u međuvremenu širio teritorije do blizu granica Ilirije. Plan mu je bio da zauzme obalu Ilirije, pa onda teritorije između obale i Makedonije. Tako zauzetu teritoriju bi koristio kao rutu kojom bi mogao preći tesnac do Italije. Mnogo se bojao rimske flote, tako da kad je prvi put krenuo prema Apoloniji u Iliriji, a dobio informacije o nekim rimskim brodovima, odmah se vratio, iako se radilo samo o 10 brodova.
Filip V sklapa savez sa Kartaginom
Nakon Hanibalove pobede u bici kod Kane 216. godine, Filip V je u leto 215. st. e. sklopio sporazum sa Hanibalom, po kojem je utvrđena zajednička borba protiv Rimljana. Po sporazumu, nakon planiranog poraza Rimljana, Rim je trebalo da Filipu preda Korkiru (Krf), Apoloniju, Epidamn, Faros, Dimalu i druge gradove.
Kada su se Filipovi legati vraćali morem Rimljani su ih zarobili i otkrili tekst sporazuma. Rim se odmah našao u problemima i poslao dodatnih 25 brodova u Tarentski zaliv u kome je već bilo 25 brodova, a sve sa ciljem da očuva jadransku obalu od moguće makedonske invazije.
Rat izbija u Iliriji
Krajem leta 214. godine Filip je ponovo pokušao osvojiti Ilirik invazijom sa 120 galija sa mora. Zauzima Orik, koji je bio slabo branjen, pa kreće u opsadu Apolonije. Rimljani su premestili flotu iz Tarenta u Brundizij i kad su čuli za pad Orika i opsadu Apolonija, kreću preko mora.
Rimljani su se iskrcali kod Orika i sa 2.000 ljudi uspeli da izvedu iznenadan napad na makedonske snage. Filip V je bio prisiljen da zapali svoje brodove i vrati se u Makedoniju preko brda. Hiljade Makedonaca je ubijeno ili zarobljeno. Filip V sada više morskim putem nije mogao do Ilirika, jer je rimska flota tu patrolirala. Odlučio je da kopnenim putem osvaja teritorije i tako dopre do Ilirika. Na taj način je došao do Jadrana i zauzeo je prvo Lis, a kasnije i okolne teritorije. Međutim, nije imao flote potrebne za prevoz do Italije.
Rimljani traže saveznike u Grčkoj
Rimljani su tražili način da spreče da Filip pomaže Kartagini. U početku Etolski savez nije bio spreman, jer je potpisao mir sa Filipom. Kasnije, 211. godine, padom Sirakuze i Kapue u rimske ruke, Etolski je savez uvideo da je Rim još uvek jak saveznik te je pristao da potpiše sporazum sa Rimom.
Po tom sporazumu, Etolski savez vodi kopnene, a Rimljani pomorske operacije. Rimljani dobijaju robove i plen, a Etolski savez teritorije. Sporazum omogućuje da i drugi pristupe savezu.
Borbe u Grčkoj
Rimljani osvajaju nekoliko gradova i ostrvo Nasos. Kad je Filip čuo za savez Rima i Etolskog saveza počinje da širi okolo granice od Ilirika, Dardanije do Trakije. Vraća se kad je dobio poziv u pomoć od ljudi iz Akarnanije. Vojska Etolskog saveza je bila daleko brojnija od vojnika Akarnanije, tako da su brzo proterali vojnike Akarnanije do Epira. Međutim, znajući da dolazi Filip i da će se vojska Akarnanije svetiti, Etolska vojska se povlači.
U proleće 210. godine Rimljani sa Etolskim savezom zauzimaju Antikiru u Fokidi. Rim stanovništvo pretvara u roblje. Ubrzo protiv Filipa su i Sparta, Elis, Mesenija i Pergamon. Rimska i pergamska flota su kontrolisali more i pomagali ostalima. Savez protiv Filipa je odlično obavljao posao. Ipak Sparta, Elis i Mesenija ostaku pasivni , a Filip ponovo napreduje.
U proleće 209. godine Filipa pozivaju u pomoć saveznici iz Ahajskog saveza na Peloponezu. Napadnuti su od Sparte i etolskih snaga. U dve bitke kod Lamije Filip pobeđuje udružene snage Rimljana i Etolskog saveza. Naneo im je težak poraz, tako da Etolski savez više nije imao volje da se bori protiv Filipa.
Pokušaj mirovnog sporazuma propada
Predstavnici neutralnih država Egipta, Rodosa, Atine i Hiosa zainteresirani su za prekid rata, koji uništava trgovinu i prosperitet.
Pozivaju na sklapanje mirovnog sporazuma. U početku je mir trajao 30 dana. Međutim, dolazak Rimljana u Naupakt ohrabruje Etolske predstavnike da traže od Filipa previše, a to je povratak mnogih teritorija. Time mirovni pokušaj propada.
Borbe se nastavljaju
Rimljani su pokušavali zauzeti Korint, ali ih je Filip odbacio. Filip je krenuo na Elis, glavnu bazu Etolskog saveza protiv Ahajaca. Rimljani dolaze sa pojačanjem od 4.000 vojnika. Međutim, Filip je u blizini zarobio 4.000 vojnika. Vraća se u Tesaliju na vesti o ilirskim upadima na severu. Rimljani napadaju isturene makedonske posede.
Pergamski kralj Atal morao se vratiti u Pergam da ga brani od kralja Bitinije. Rimljani se vraćaju u Eginu, tako da Filip ima slobodne ruke. On brzo zauzima grad za gradom, sada kada nema blizu neprijateljske flote. Opet predstavnici neutralnih država nastoje ugovoriti mir 207. st. e. Etolski savez je teško pritisnut, ali još ne dovoljno da bi pristao na Filipove uslove.
Mirovni sporazum
Konačno, 206. godine Etolski savez bez rimskog pristanka traži mir pod Filipovim uslovima. Rimljani šalju 205. godine 35 brodova i 11.000 vojnika u Dirahijum (Drač) da bi podstakli nemire protiv Filipa. Filip stiže, pa se Rimljani povlače. Rimljani uzaludno pokušavaju da navedu Etoljane na rat protiv Filipa. Rimljani više nisu imali saveznika u Grčkoj, ali su bar sprečili Filipa da pomogne Hanibalu i spoji se s njegovim trupama u Italiji. Rimljani i Filip V potpisuju mir 205. godine, kojim se završava Prvi makedonski rat.
