Kelti su indoevropski narod koji se je još u kameno doba većinom naseljavao između sadašnje Francuske i Češke (bilo ih je i na Balkanu). Pod pritiskom Germana bili su prinuđeni da se pomeraju ka zapadu i jugu (Britanija, sev. Španija, sev. Italija, zap. Francuska). Na prvom pogledu izgleda čudno da su Kelti stalno ratovali jedni protiv drugih i nikada nisu mogli da se ujedine. Ipak, moramo uzeti u obzir da verovatno o pojmu keltske nacije nisu bili ni svestani. Kelti su živeli u malim seoskim zajednicama. Radije su se bavili stočarstvom nego poljoprivredom. U borbi su bili vrlo hrabri, ali nisu umeli da se bore po uputstvima. Kada bitka počne svaki Kelt bi se borio sam za sebe. Keltska civilizacija održala se do danas u Irskoj, Škotskoj, Bretanji i Velsu.
Keltska kultura.Kelti su bili vrlo ratoboran narod, međutim i njihova kultura je bila vrlo razvijena. Od Grka i Rimljana naučili su da prave keramičke i bronzane posude. Uglavnom su ih ukrašavali apstraktnim i geometrijskim oblicima. Bronzane broševe i štitove ukrašavali su raznobojnim emajlom; pravili su veoma lepo oružje; pravili su veoma složene tvrđave; kovali su bakarni novac; bili su dobri pesnici i pevači. Kelti koji su živeli pri moru (Francuska i Belgija; Britanija) bili su dobri mornari, kao i brodograditelji. Međutim, u bici kod zaliva Kviberon, pokazalo se da ovi brodovi nisu dobri za ratovanje. Ratnička odeća Kelta sastojala se od metalnog šlema sa životinjskim rogovima, grudnih oklopa, pantalone. Oružje se sastojalo od dugih mačeva, kopalja, lukova i strela.
Gali i Rimljani
Rimljani su Kelte nazivali Galima. Sa njima su često dolazili u sukob. Pri seobi Kelta, jedan deo krenuo je ka Rimskoj republici i u 5 veku p.n.e. vršio napade na Etruriju. 390 god. p.n.e. pod vođstvom Brena, Kelti su upali u Rim i opustošili ga. Rimljani su uspeli da odbiju Kelte i sve do Julija Cezara, Kelti su ostali u granicama Galije i Britanije. Kada je Cezar postao konzul zatražio je da se njemu dodeli provincija Galija koju je tek trebalo osvojiti. Za vreme Cezara, jedini Kelti koji su imali nezavisnotst su Škotski i Irski gali (Pikti i Gelski kelti). Dok je bio Britaniji 52 god. p.n.e. dignut je opšti ustanak u Galiji pod vođstvom Versingetoriksa. Versingetoriks je čak postigao pobedu nad Cezarovom kod Gergovije, što je jedina poznata izgubljena Cezarova bitka. Versingetoriks je tada poveo vojsku u Aleziju, gde je utvrdio položaj čekajući pojačanje iz drugih delova Galije. Cezar ga je opkolio nizom rovova, te nije moglo biti bega. Versingetoriks je nameravao da dovede Cezarovu vojsku između svoje dve vojske, međutim kada je Galima stiglo pojačanje spoljni prsten Cezarove vojske porazio ga je, a tada je ostatak Rimljana krenuo na utvrđenje. Versingetoriks se tada predao i ustanak je konačno ugušen. To je bio i poslednji ustanak Gala. Nakon toga prihvatili su rimsku upravu i Galija nikada više nije postojala.
Britanski Kelti
Kelti u Britaniji poraženi su 54 god. p.n.e. od strane Cezara. Tek Oko 410 god n.e. rimske legije povukle su se iz Britanije pod naredbom cara Honorija. Nakon odlaska Rimljana, Kelti u Britaniji su nastavili da ratuju jedni protiv drugih sve do dolaska Angla i Saksonaca.
Na britanskim ostrvima naseljavala su se 3 keltska naroda.
Gelski kelti koji su živeli u Irskoj (Istorija Irske)
Škoti i Pikti koji su živeli u Škotskoj (Istorija Škotske)
Bretonski Kelti koji su živeli u Velsu (Istorija Velsa)
Religija Kelta
Kelti su bili mnogobožci. Prinosili su bogovima i ljudske žrtve, sve dok ih Rimljani nisu odvratili od toga. Njihova religija zabranjivala im je da jedu guske, zečeve i piliće. Njihovi sveštenici nazivali su druidi Oni su obično smatrani za mudre ljude, sudili su (obično surovo) i vršili ulogu poglavice. Škoti su primili hrišćanstvo krajem 6. veka, a Irci još u 5. veku.
|
