Arheologija - Vincansko pismo

Najnovija otkrića potvrđuju da su faraoni imali zubare

Egipatski arheolozi otkrili su drevnu grobnice trojice zubara nedaleko od najstarije piramide nadomak Kaira.

Grobnice su pronađene zahvaljujući hapšenju pljačkaša koji su kopali na toj lokaciji. Posle hapšenja kradljivaca, arheolozi su odlučili da nastave da kopaju tamo gde su lopovi stali. Deset metara ispod peščane površine pronašli su grobnice trojice zubara koji su radili u službi faraona još za vreme Starog kraljevstva.

Arheolozi su mogli da odrede njihovo zanimanje, jer je ispod svake pločice ispisane hijeroglifima na zidovima grobnica bio urezan prepoznatljivi znak - zub. Zahvaljujući tome, zaključeno je da su higejena i lečenje zuba u Egiptu stari oko 5.000 godina.

Do sada je utvrđeno samo jedno pominjanje zubara u starom Egiptu. Njegovo ime pronađeno je uklesano u zid grobnice i takodje potpisano znakom zuba.

Egipatski direktor za antikvitete Zahi Havas kaže da je novo otkriće značajno ne samo zato što pruža nove dokaze da je stomatologija postojala još u faraonsko vreme, već i zato što pokazuje poštovanje koje je faraon gajio prema onima koji su ga lečili.

"Verujem da je otkriće grobnica zubara sasvim izuzetno. Ne mislim da je išta slično ikada ranije pronađeno. Svi zubari sahranjeni su na jednom mestu, a kralj im je, po svemu sudeći, ukazao tu čast da budu sahranjeni pored njega", smatra Havas.

Grobnice su pronađene u Sakari, kod Džoserove stepenaste piramide. To je oblast koja se nalazi na visoravni iznad egipatske prestonice, na pustinjskom platou koji se prostire čitavih 70 kilometara oko najnaseljenijeg grada u Africi. Zbog mnogih piramida i drugih grobnica, Sakara se često opisuje kao džinovsko groblje, a veruje se da pesak oko piramida sadrži bezbroj artifakta. Egiptolozi procenjuju da je do sada istraženo jedva 30 odsto te oblasti i nadaju se da će nove iskopine dati nova saznanja o životu drevnih Egipćana.

Inspektor za antikvitete Ašraf Muhidin bio je član tima koji je otkrio grobnice zubara kao i kletvu iznad spoljnih vrata, koja ih upozoravala da ne ulaze u grobnicu.

"Tu dole možete videti krokodila i zmiju, i hijeroglife koji znače sledeće: 'Ako uđete u moj grob, krokodili će vas napasti, zmije će vas napasti'. On je verovao da će krokodili i zmije čuvati ulaz u njegovu grobnicu", kaže Muhidin.

Reljefi na zidovima grobnice pokazuju da je glavni zubar imao i druga interesovanja osim lečenja faraona. Crteži ga prikazuju kako plovi brodom sa svojom porodicom, igra se sa njima i ostavlja ponude mrtvima.

VINČANSKOÂ PISMO

Tekst po istoimenoj knjizi prof. dr. Radivoja Pesića

Dipl. ing. Vladimir Milović

Uvod

Prof. dr. Radivoje Pesić (1931.-1993.),Â profesor arheologije na univerzitetima u Beogradu i Rimu, bio je autor mnogih značajnih naučnih radova na poljima etrurskologije i paleo-lingvistike. Radovi profesora Pesića, bazirani na najnovijim arheoloskim iskopavanjima u XX veku, na području Podunavlja, sa vaznim lokalitetima u Vinči i Banjici kod Beograda, u Lepenskom Viru kod Đerdapa, kao i na teritorijima Rumunije i Bugarske, na poljima paleo-lingvistike doveli su do revolucionarnog otkrića, koje iz temelja menja nasu predstavu o korenima i o starosti ljudske pismenosti uopste. Natpisi na fragmentima grnčarije pronađene na arheoloskim lokalitetima u Podunavlju, ne samo da su nastali u petom milenijumu pre nove ere (dakle pre 7.000 godina), nego je to pismo već bilo azbučno, dakle linearno.

Uobičajeno prihvaćeno misljenje u danasnjoj nauci je da su Grci svoje pismo naučili od Feničana. Otkriće profesora Pesića pokazuje da je to pismo već odavno bilo u upotrebi, kod naroda nastanjenog u Podunavlju. Ovo pismo je potpunoÂ odgovaralo etrurskom pismu, a takodje je većim delom bilo podudarno i sa feničanskim pismom, od koga je nastao grčki alfabet. To bi značilo da su Feničani primili svoje pismo od naroda iz Podunavlja.

Drugi problem obuhvata poreklo Etrursčana, za koje se po Herodotu, ocu istorije, smatra da su stigli sa područja danasnje Anadolije, naselivsi teritorije danasnje severne Italije izmedju XV i X veka pre nase ere. Do sada se smatralo da su Etrurci ovu seobu izvrsili morskim putem, Sto profesor Pesić obara ukazujući na istovetnost pisama etrurskog i mnogo starijeg podunavskog, iz čega izvodi zaključak da su Etrurci naselili Italiju kopnenim putem, ponevsi sa sobom pismo naučeno u kontaktu sa narodima Podunavlja.

Kultura Lepenskog Vira

U naseljima Lepenskog Vira (Ib-e) nađeni su brojni predmeti na kojima su ugravirane zagonetne predstave i znaci, slične koordinatnom sistemu, skicama predela, slovima i brojkama. Njihov smisao odgonetnuo je profesor Pesić u svome radu Bukvar Lepenskog Vira, u kome analizom i izvođenjem od ovih znakova, dobija čitav sistem slova kojima su zabelezena određena zapazanja.

Uporedimo li ove znake makar ovlas sa semitskim, feničanskim, lidijskim, hebrejskim, ili etrurskim pismom, bez teskoća mozemo među njima prepoznati mnogobrojne, dobijene gore navedenim operacijama nad znacima pronađenim u Lepenskom Viru. Pri tome ne treba da zaboravimo ni glagolicu i ćirilicu.

Neverovatna podudarnost iz pisama ovih civilizacija i pisma koje proizilazi iz znakova lepenske kulture, svedoči o mogućnosti jedinstvenog izvora nadahnuća za stvaranmje pisama različitih drevnih civilizacija.

Vinčansko pismo

Arheoloska istrazivanja na lokalitetu Vinča kod Beograda, bila su započeta jos 1908. godine, da bi se u vise navrata protegla do 1934. godine. U novije vreme nastavljena su istrazivanja na ovom značajnom lokalitetu u periodu od 1978. do 1983. godine. Pored toga pronađeni su i drugi lokaliteti, koji po vremenu nastanka i sadrzajem pripadaju ovoj kulturi, pa su po najvećem i prvom nalazistu poneli naziv vinčanska kultura.

Vinčanska kultura cvetala je u periodu od 6000. do 3500. godine pre nove ere. Karakteristični za ovu kulturu su znaci urezivani na keramičkim posudama. Profesor Miloje Vasić (1910.), glavni istraÅ¾ivač nalazista Belo brdo kod Vinče u početnom periodu, naglasio je da se radi o pismenima, međutim nije ulazio u dublju analizu. M. A. Georgijevski (1940.) je izvrsio sistematizaciju fragmenata vinčanske keramike sa urezanim slovima i natpisima i zaključio da se ovi natpisi mogu podeliti u tri grupe na: znakove svojine, znakove radionice i natpise. Po daljem istrazivanju, budući istrazivači naglasavaju da ove zaključke Gregorijevskog treba pratiti sa opreznosću i rezervom (J. Todorović, 1961.). U međuvremenu se broj pronađenih artefakata uvećao na oko 300 komada, Sto je već predstavljalo dobru osnovu za jednu dovoljno solidnu analizu, koja bi mogla da pruzi pravu sliku o pismenosti ove civilizacije. Dr. Todorović objavljuje 1969. godine rad pod naslovom â€œWritten Signs in the Neolithic Cultures of the Southeastern Europe, u kome je sistematizovao i mnogo sire analizirao ovaj materijal, prosiren sa nalazima u Rumuniji i Bugarskoj, i na taj način ukazao na izuzetnu ozbiljnost ovih arheoloskih nalaza. Tako je dr. Jovan Todorović ovim svojim prilogom, dao jedan od najozbiljnijih prikaza neolitske pismenosti sa arheoloÅ¡kog aspekta. Međutim, evo već preko 30 godina od objave ovoga rada, lingvisti su ostali potpino nezainteresovani za jedno lingvističko blago, koje svetu otkriva ne samo nove stranice istorije pismenosti, već menja i hronologiju i mesto porekla i rađanja svetske pismenosti.

Prihvatimo li najmlađi podatak analize C-14 metodom za utvrđivanje starosti, za poreklo pismenosti od pre 3500. godine pre nove ere, koji odgovara arheoloskom nalazistu na Banjici, koje pripada najmlađem nalazistu vinčanske kulture, uočićemo odmah da je vinčansko pismo starije od protosumerskog piktografskog pisma, koje se do sada smatralo prvim svetskim pismom, za oko 400 godina. Iz toga sledi da je neophodno izvrÅ¡iti korekciju datiranja prvog svetskog pisma, kao i mesta njegovog nastanka. (Vidi uporednu tabelu nastanka pisama na kraju teksta.)

Prema materijalu koji nam obilno dokumentovano nudi arheolosko otkriće vinčanske kulture, a posebno obilje materijala dobijenog sa lokaliteta Banjica, koji je sastavni deo Beograda, Banjicu mozemo smatrati prvom skolom pismenosti, odakle je pisana reč krenula u svet. Mada se radi o različitom vidu komunikacije, vinčansko pismo ne moze da se odvoji od lepenske pismenosti, ne samo radi istog podneblja nastanka, nego i zbog mnogih drugih faktora koji ih povezuju.

Klasifikacijom i analizom znakova vinčanskog pisma, ustanovljeno je da ovo pismo raspolaze sa nekoliko verzija svojih znakova. Od većeg broja znakova izdvojeno je 57 karakterističnih. Od toga broja 14 znakova je moguće prepoznati kao vokale. Međutim, ponovljena analiza, pokazala je da se radi o 5 vokala, dok ostali znaci predstavljaju njihove verzije. I među konsonantima, se od ukupno 43 mogu uočiti varijante, tako da se dolazi do rezultata da vinčansko pismo ima azbuku od 26 slova. Pored slova, u vinčanskom pismu nailazimo i na ligature, koje takođeveoma .Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Vokali vinčanskog pismaÂ Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Konsonanti vinčanskog pisma Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Ligature vinčanskog pisma

Zatim je profesor Pesić analizu vinčanskog pisma prosirio poređenjem između klasifikovanih znakova sa poznatim drevnim pismima. Ta poređenja su dala sledeće rezultate:

1- pismo Brahmi (Indija) sadrzi 5 istih slova

2- kritsko linearno pismo A, sadrzi 4,Â a linearno B 2 ista slova

3- zapadnosemitsko pismo ima 8, a starofeničansko 10 istih slova

4- kiparsko ima 9, palestinsko 7, starogrčko 12, dok anglosaksonsko runsko ima 4 ista slova

5- u azbuci srpske ćirilice ima 20 sličnih slova, a u glagolici 7

6- najinteresantniji je rezultat poređenja vinčanskog i etrurskog pisma, koji su identični.

Pronađeni artefakti ukazuju na to da vinčanska slova nisu sluzila samo da bi označila radionicu, ili majstora, nego su nosila trajna saopstenja. Siroko rasprostranjena upotreba pisma, dokaz je da je ono sluzilo za komunikaciju, da je bilo sistematizovano, a jasnoća urezanih slova govori o sigurnoj, uvezbanoj ruci pisara.

Pregled razvoja pisma u predhrisćanskoj eri

1. Protosumersko piktografskoÂ Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â 3100. g. pre n.e.

2. Egipatsko piktografskoÂ Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â 3000. g. pre n.e.

3. Akadsko klinopisnoÂ Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â 2500. g. pre n.e.

4. Protoindijsko piktografskoÂ Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â 2200. g. pre n.e.

5. Kritsko piktografskoÂ Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â 2000. g. pre n.e.

6. Kritsko linearnoÂ Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â 1800. g. pre n.e.

7. Biblosko slogovnoÂ Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â 1800. g. pre n.e.

8. Protosemitsko slogovnoÂ Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â 1800. g. pre n.e.

9. Hetsko klinopisnoÂ Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â 1600. g. pre n.e.

10. Hetsko piktografskoÂ Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â 1600. g. pre n.e.

11. Protosinajsko slogovnoÂ Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â 1600. g. pre n.e.

12. Protofeničko slogovnoÂ Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â 1600. g. pre n.e.

13. Protopalestinsko slogovnoÂ Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â 1600. g. pre n.e.

14. Kipro-minojskoÂ Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â 1500. g. pre n.e.

15. Kinesko piktografskoÂ Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â 1400. g. pre n.e.

16. Feničansko slogovnoÂ Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â 1100. g. pre n.e.

17. DrevnohebrejskoÂ Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â 900. g. pre n.e.

18. Grčko abecednoÂ Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â 900. g. pre n.e.

19. Etrursko (Rasansko)Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â 900. g. pre n.e.

20. Anatolijsko abecednoÂ Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â 700. g. pre n.e.

21. Kiparsko slogovnoÂ Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â 700. g. pre n.e.

22. LatinskoÂ Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â 600. g. pre n.e.

23. IberijskoÂ Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â 300. g. pre n.e.

24. KoptskoÂ Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â 100. g. pre n.e.

Godine nastanka pisama u ovom pregledu, treba shvatiti kao orijentacione, s obzirom na neusaglasenost izvora. Pregled ne prikazuje spisak svih poznatih pisama, nastalih u predhrisćanskoj eri, već samo ona najkarakterističnija i najpoznatija, koja nam ovde pomazu da jasnije sagledamo nastanak i razvoj vinčanskog pisma.

Â ETRURSKO Â Â Â Â Â Â LATINSKOÂ Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â VINČANSKOÂ Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â

Â Â Â FENIČANSKO Â Â Â Â Â Â LATINSKO Â Â Â Â VINČANSKO Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â ĆIRILIČNOÂ Â Â Â Â Â Â LATINSKOÂ Â Â Â VINČANSkaÂ Â Â Poređenje feničanskog sa vinčanskim pismomÂ Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Podeđenje ćirilice sa vinčanskim pismom

Znači da u cilju razotkrivanja istine, koji bi trebalo da predstavlja sveti cilj svake naučne grane, nije pozeljno brkati definicije. Jer ono sto za arheologiju predstavlja definicija znakova svojine, za gramatologiju označava znake pisma. Na kraju krajeva, teorija o znacima i simbolima veoma je razvijena, bogata, jasna i dostupna. Ne bi bilo pogodno donositi sud o pismu isključivo na osnovi arheoloskih merila. Arheoloska merila zasnovana su na određenom aspektu, dok se gramatoloska merila zasnivaju na mnogim aspektima.

Natpis na statui nađenoj u Vinči, ne bi bilo prihvatljivo deklarisati kao znak svojine. Natpis na steni kod Sitova, nemoguće je prihvatiti kao neku slučajnost, nesvesnu pojavu, nastalu potpuno neorganizovano. Takvih nalaza ima isuvise, a znaci pisma korisćeni na njima, pokazuju isuvise sličnosti da bi se mogli deklarisati kao slučajni i bez značenja. Ti zapisi i natpisi, nisu mogli nastati slučajno, niti neorganizovano i nesvesno, nego iz čiste svesti iz koje je nastalo i slovo kao fonetski znak, bas kao i čitava azbuka.

Napomena

Kao izvor informacija za ovaj prikaz posluzila je odlična knjiga profesora Radivoja Pesića, sastavljena od zaostavstine njegovih rukopisa. Knjiga je stampana dvojezično, na srpskom i na engleskom jeziku i obiluje detaljnim podacima kao i brojnim ilustracijama. Drugi deo izvora koji se odnose na Lepenski Vir, potiče iz materijala sa interneta.