Posle kulture Lepenskog Vira, opet imamo arheološko otkriće koje zavređuje svetsku pažnju, kaže za „Glas" dr Milorad Stojić sa Arheološkog instituta u Beogradu.

Pre mesec dana Života Milanović, saradnik Zavičajnog muzeja u Jagodini, pronašao je, nasred seoskog puta, obrednu jamu iz starijeg neolita (starčevačka kulturna grupa, oko 6.500 - 5.500 godine pre n.e.). Ovo nalazište Milanović je otkrio na lokalitetu Pojate - Pojilo u selu Belica kod Jagodine. U jami je bilo 75 predmeta od kamena, kosti i pečene zemlje. Od ovog broja 54 je izrađeno od kamena, devet od keramike i 11 od kosti.
Naš sagovornik Milorad Stojić kaže da ovi predmeti potiču iz različitih kulturnih tradicija Pomoravlja, Podunavlja, drugih delova Balkanskog poluostrva, ali i sa Bliskog istoka.

- Osam figurina od kamena predstavljaju žene uoči porođaja. Ima 10 stilizovanih figura ljudskih predstava u obliku violine ili dvojne sekire, zatim pet figurina falusa, dvadesetak vulvi mladih žena i desetak minijaturnih sekira. Pet figurina izrađenih od kosti prikazuju žene, od pečene zemlje ima osam i prikazuju trudnice, žene sa nabreklim dojkama. Zatim, figurina muškarca sa naglašenim falusom, figurina sa rukom na srcu, žrtvenik u obliku niskog stočića koji je na sredini imao veliku figurinu i fragment jedne izuzetno glomazne kamene skulpture - objašnjava Stojić.
Svi predmeti namenjeni su kultu plodnosti koji je poštovala najstarija sedelačka zajednica sa ovih prostora. Stojić kaže da u ovom nalazu ima više figuralnih predstava od svih ostalih izgrađenih u kamenu.

- Kameni predmeti načinjeni su od serpentinita kojeg nema u ovom delu Pomoravlja. Ta sirovina nabavljana je sa udaljenosti od više stotina kilometara, da bi poslužila umetnicima da izraze svoje religiozno uverenje. Karakteristično je da su oči predstavljene samo na jednoj, i to koštanoj figurini. Nenaznačenost očiju ukazuje da su figurine namenjene podzemnim silama. Karakteristično je i to da je korišćen kamen određene strukture. Porodilje su napravljene od kamena vlaknaste strukture, što podražava krvotok. Figure vulvi načinjene su od kamena prošaranog minijaturnim, kružnim proslojcima, a to verovatno simboliše neke entitete plodnosti. Falusi su od jedinstvenog kamena tamne boje, u kome ima ljuspica metalnog sjaja, što asocira na iskru života koju falus prenosi prilikom oplođenja. Keramičke figurine izrađene su u istom maniru kao čuvene paleolitske Venere. To su figure sa stilizovanom glavom, ali naglašenim stomakom, gluteima i dojkama. U stomaku je utisnuto seme žitarice, kao simbol plodnosti. Među koštanim predmetima posebno su interesantne figurine koje smo nazvali Belička Venera, po uskom struku, i Naga Maja, figurina u ležećem položaju, nalik Gojinoj Maji - kaže Stojić. Najnovije arheološko nalazište pokreće mnoga pitanja, ali daje i odgovore.

- Pre ovog nalaza verovalo se da je najstariji neolitski period desakralizacije kamena i keramike. Međutim, figure koje smo pronašli kod Jagodine ne samo da ukazuju na opstanak kamena kao sirovine za izradu oruđa, kultnih i umetničkih predmeta, materijalizaciju ljudskog duha ove zajednice, već ikonografija pojedinih figura u kamenu povezuje ovu kulturu sa Lepenskim Virom, naročito figure porodilja, predstave vulvi i falusa. Na mezolitsku tradiciju, odnosno na vezu sa kulturom Lepenskog Vira, ukazuju i neke figure u kamenu, pri čijoj izradi je poštovan prirodni oblik oblutka. Sve analogije koje imamo potiču iz vremena pre 6.000. godine pre n.e, kao što su žena-žaba iz Ahelejona u Tesaliji, i neke figurine iz Azmakšate mogile u Bugarskoj.

Stojić kaže da su ovo samo prvi utisci o figurinama nađenim u Belici, ali da je siguran da, ni u skorijoj budućnosti neće biti definitivnih odgovora na mnoga pitanja koja se nameću.

„Kada bih sada počinjao karijeru, gradio bih je na ovom nalazu, jer ono što smo pronašli, dovoljno je za jedan radni vek, pa i više. Verujem da će uskoro ova građa zainteresovati medicinare, filozofe, sociologe, kao i istoričare umetnosti i religije, a da će ostali uživati u odgovorima koje ćemo pronaći.

Verica Mikić