Najstariji ljudi u evropi
Najnovija arheološka otkrića ukazuju da je praistorijski čovek živeo na području Rusije još pre 45 hiljada godina. Arheološka iskopavanja u oblasti Dona, gde su pronadjeni zubi i alatke tih ”prarusa“, ukazuju da je čovek najpre stigao u severoistočnu Evropu, pre nego što je krenuo ka zapadu, što menja teorije o tome kako je čovek iz svoje prakolevke, Afrike, stigao do evropskog kontinenta.
Naučnici iz Ruske akademije nauka i Univerziteta države Kolorado otkrili su nepobitne dokaze da su još u kameno doba na 400 km južno od Moskve živeli ljudi. U časopisu ”Nauka“ (Science) objavljen je izveštaj da su ostataci zuba, alatki od kamena i kostiju, ukrasa od školjki i izrezbarenih mamutovih kljova otkriveni u sloju zemlje starom 42.000 do 45.000 godina. Do sada najstariji ostaci čoveka, pronadjeni u Australiji, datiraju od pre 50.000 godina, a ostaci otkriveni na obali Dona stari su isto toliko ili su čak stariji od onih otkrivenih u južnoj i zapadnoj Evropi. Naučnik sa univerziteta Kolorado, Džon Hafeker, kaže:
“U Evropi nema ničega što je iz tako davne praistorije...”
Hafeker dodaje da je lokacija u Rusiji za naučnike bila pravo iznenadjenje pošto nisu očekivali da tu pronadju ostatke čoveka koji je napustio Afriku pre 50.000 godina.
“Iznenadjeni smo posebno činjenicom što je tadašnji čovek živeo u toploj klimi tako da njegovoj anatomiji nije odgovarala hladna klima na severu.”
Mada naučnici na donskoj lokaciji nisu pronašli ostatke ljudskih kostiju, Hafeker kaže da iskopine u području naseobina iz mladjeg doba ukazuju da su njihovi stanovnici bili iste gradje kao i tadašnji čovek iz tropskih oblasti -- visoki, vitki, sa dugim rukama i nogama. Otkriće na reci Don takodje ukazuje da je bilo više ruta kojima se afrički čovek kretao ka severu. Naučnik koji nije učestvovao u ovom projetku, antropolog Ted Gejbel, kaže da ti podaci ukazuju da je potrebno ispraviti uvreženu teoriju da je putanja praistorijskog čoveka išla preko Bliskog istoka, Turske i Bosforskog zaliva.
“Možda je kretanja praistorijskih ljudi bilo mnogo složeniji proces nego što smo mislili. Možda je postojala ruta preko Kavkaza ili iz centralne Azije, možda i istočno od Kaspijskih planina i preko južnog Urala.”
Gejbel pretpostavlja da će ostaci pračoveka verovatno biti pronadjeni i duž rute njegove migracije u jugozapadnoj Aziji.
