PREP. ALIMPIJE STOLPNIK

  Rodjen u Adrianopolju, gradu paflagonijskom, i od malena predan Bogu na sluzbu. Kao djakon sluzise u crkvi pri episkopu Teodoru u tom gradu. Zeljan usamljenickog zivota, molitve i bogomislija, udalji se na neko jelinsko groblje van grada, od koga ljudi begahu kao od strasilista zbog cestih demonskih prividjanja. Tu pobode krst i sazida hram u cast sv. Efimije koja mu se javi u snu. Pokraj hrama podize stolp visok, pope se na njega, i provede na njemu u postu i molitvi punih 53 godine. Ni podsmeh ljudi ni zloba demona ne mogahu ga odatle udaljiti niti u nameri njegovoj pokolebati. Narocito od demona pretrpe bezbrojne bede. Ne samo da ga raznim prividjanjima ustravisahu, nego i kamenjem udarahu, i ne davahu mu mira ni danju ni nocu kroz dugo vreme. No Alimpije muzestveni ogradjivase se krsnim znamenjem i imenom Isusovim. Najzad ga pobedjeni demoni ostavise i pobegose a ljudi pocese postovati i dolaziti mu radi utehe, pouke i iscelenja. Oko njegovog stolpa podigose se dva manastira - s jedne strane muski, s druge zenski. U zenskom manastiru zivljahu mu mater i sestra. Toliku blagodat imase obaj ugodnik Bozji da ga cesto obasjavase nebeska svetlost, i nad njim se uzdizase do nebesa stub od te svetlosti. Veliki cudotvorac za zivota i po smrti. Pozivevsi 100 godina, upokoji se 640. u vreme cara Iraklija. Od svetih mostiju sacuvana mu je glava u Kotlomuskom manastiru u Sv. Gori. 

2. PREP. JAKOV OTSELNIK

  Iz Sirije, ucenik sv. Marona i savremenik sv. Simeona stolpnika. Podvizavao se pod otvorenim nebom; hranio se nakvasenim socivom. Cinio cudesa velika; cak i mrtve vaskrsavao imenom Hristovim. Car Lav pitao ga za misljenje o Halikodonskom saboru. Upokojio se mirno 457. godine. 

3. PREP. STILIJAN

  Paflagonac; zemljak i savremenik sv. Alimpija, imao preveliku ljubav prema Gospodu i zbog te ljubavi predavao se velikim podvizima. Pred smrt mu se angeli jave da mu uzmu dusu i lice mu zasja kao sunce. Cudotvorac veliki pre i posle smrti. Pomaze narocito bolesnoj deci i bezdetnim roditeljima. 

4. PREP. NIKON "POKAJANIJE"

  Iz Jermenije. Pobudjen recima Gospodnjim: "Svak ko ostavi oca ili majku, primice stostruko i nasledice zivot vjecni", Nikon zaista ostavi sve i ode u neki manastir i zamonasi se. Kada se usavrsi u svima dobrodeteljima, napusti manastir i podje da propoveda Jevadjelje. Neprestano je vikao: "Pokajte se!", zbog cega i bi prozvan "Pokajanije". Kao propovednik obidje svu Anatoliju i Peloponez. Stvori cudesa molitvom u ime Hristovo i mirno predje ka Gospodu u Sparti 998. godine. 

5. SV. INOKENTIJE IRKUSTSKI

  Cudotvorac. Skoncao 1731. godine. Cudotvorne mosti njegove otkrivene 1804
PREP. SIMEON MIROTOCIVI

  Stefan Nemanja, ujedinitelj srpskih zemalja, tvorac nezavisne srpske drzave, branitelj Pravoslavlja, istrebitelj jeresi. Najpre krsten u latinskoj crkvi, no kasnije postane clan crkve pravoslavne. Kad je utvrdio drzavu i veru pravoslavnu u drzavi, po primeru svog sina Save primi monaski cin u manastiru Studenici 1195. godine i dobije ime Simeon. Posle dve godine ode u Svetu Goru i nastani se sa sinom Savom u manastiru Vatopedu. Potom kupe rusevine Hilandara i sagrade predivan manastir. Tu Simeon prozive jos osam meseci i preseli se Gospodu 13. februara 1200. godine sa recima: "Vsjakoe dihanie da hvalit Gospoda". 

2. PREP. MARTINIJAN

  U 18. godini ode u planinu Kovcezna u Kapadokiji, gde prozive 25 godina u postu, bdenju i molitvi. Kad je jedna zena dosla da ga kusa, i on vidi da ce pasti u greh s njom, skoci bos u oganj i postaja tako dok mu bol ne ubije svaku pozudu. Bezeci od iskusenja nastani se na usamljenu stenu u moru, no kad pri nekom brodolomu na stenu ispliva jedna zena,on skoci u more da se udavi, ali ga delfini spasise. Tada resi da se ne nastanjuje nigde stalno nego da neprestano putuje. Za dve godine prodje 164 grada ispravljajuci i savetujuci ljude, i skonca 422. godine u Atini. 

3. SV. ZOA I FOTINIJA

  Razvratnica i kusateljka sv. Martinijana, kada vide da je ovaj skocio u oganj da bi ubio u sebi pozudu, gorko se pokaja i ode u manastir u Vitlejemu, gde se kao isposnica podvizavala. Iskajavsi sve grehe dobi od Boga dar cudotvorstva. Sv. Fotiniju bura izbaci na stenu na kojoj se sv. Martinijan bese usamio. Martinijan se udalji sa ostrva, a Forinija skonca tu u postu i molitvi.
ROZDESTVO PRESVETE BOGORODICE

  Sveta Deva Marija rodi se od starih roditelja svojih, Joakima i Ane. Otac joj bese iz plemena Davidova, a mater od roda Aronova. I tako ona bese po ocu od roda carskoga, a po majci od roda arhijerejskoga, i time vec predobrazavase Onoga koji ce se iz nje roditi, kao Cara i Prvosvestenika. Ostareli roditelji njeni nemahu dece i moljahu se u skrusenosti svojoj Bogu da obraduje starost njihovu darovanjem jednoga ceda. I Bog svemoguci i svevideci obradova ih radoscu koja je prevazilazila daleko sva njihova ocekivanja, jer im darova ne samo cerku no i Bogomajku. Blagodatna Marija, blagoslovena medju zenama, hram Duha Svetoga, oltar Boga Zivoga, trapeza hleba nebesnoga, kivot svetinje Bozje, drvo najsladjega ploda, slava roda ljudskog, pohvala roda zenskog, istocnik devstva i cistote - to bese Bogom darovana cerka Joakima i Ane. Rodjena u Nazaretu, a posle 3 godine odvedena u hram jerusalimski, odakle se vratila opet u Nazaret, da uskoro cuje blagovest sv. arhangela Gavrila o rodjenju Sina Bozjeg, Spasitelja sveta, iz njenog precistoga i devicanskoga tela.

2. PRAZNIK SV. BOGORODICE KALISKE

  U manastiru sv. Bogorodice blizu sela Kalista, zapadno od Struge, sv. Bogomater pokazivala je svoju silu i milost kroz mnogobrojna cudesa. Mnogi bolesnici bili su isceljivani cudotvorno, a razbojnici koji su umisljali pljackati ili skrnaviti manastir bili su ljuto kaznjavani nevidljivom silom. U hramu se nalazi i cudotvorna ikona sv. Bogorodice, a u blizini dve celebne vode: sv. Petra i sv. Ananije. Nedaleko od glavnog hrama nalazi se paraklis sv. Atanasija u pesteri.

3. PRAZNIK IKONE SV. BOGORODICE POCAJEVSKE

  U Volinskoj guberniji nalazi se znameniti manastir sv. Bogorodice u Pocajevu, gde se sv. Bogomater javila prvo oko 1340. godine jednome od dvojice inoka koji su se tu u jednoj pesteri podvizavali. Od tada to mesto postade nepresusnim izvorom mnogobrojnih cudesa.
SABOR PRESVETE BOGORODICE

Drugi dan Bozica Crkva hriscanska odaje slavu i hvalu Presvetoj Bogomateri, koja rodi Gospoda i Boga i Spasa nasega Isusa Hrista. Saborom se njenim naziva ovo praznovanje za to, sto se toga dana sabiraju svi verni, da proslave nju, Mater Bogorodicu, i sto se torzestveno, saborno, sluzi u cast Njenu. U Ohridu je od starine bio obicaj, da se uoci drugog dana Bozica vecernja sluzi samo u Sv. Bogorodici, zvanoj Celnica. Sve svestenstvo sa narodom tu je saborno proslavljalo Precistu Bogomater. 

2. SPOMEN BEGSTVA U MISIR

  Istocni mudraci-zvezdari poklonivsi se Gospodu u Vitlejemu, uputise se po naredjenju angela drugim putem za domovinu svoju. A Irod opaki car umisli poklati svu decu u Vitlejemu. Vide Bog tu nameru Irodovu, pa posla angela Svoga Josifu. Angel se Bozji javi Josifu na snu i zapovedi mu, da uzme Mladenca i Mater Njegovu i bezi u Misir. Josif tako i postupi. Uzevsi bozanskog Mladenca i Mater Njegovu Presvetu on se uputi prvo u Nazaret (Lk. 2. 39.), gde uredi svoje domace stvari, i uze sobom sina svog Jakova, pa onda odose u Misir (Mat. 2, 14). I tako se ispunise reci prorocke: gle, Gospod sedeci na oblaku laku doci ce u Misir (Isa. 19,1). U starom Kairu i danas pokazuju pecinu, gde je zivela sveta porodica, a u selu Matarea, blizu Kaira, ukazuju na drvo, pod kojim se odmarahu Presveta Bogorodica s Gospodom Isusom, kao i cudotvoran izvor vode pod tim drvetom. Prozivevsi nekoliko godina u Misiru, sveta porodica vrati se po naredjenju angela Bozjeg opet u Palestinu. I tako se ispuni drugo prorocanstvo: iz Misira dozvah sina svojega (Os. 11,1). Irod bese umro, a na njegov krvavi presto sede dostojni mu u zlu sin Arhelaj. Cuvsi Josif, da Arhelaj caruje u Jerusalimu, uputi se u Galileju, u svoj grad Nazaret, gde se nastani u domu svome. Galilejom tada vladase drugi sin Irodov, Irod mladji, koji bese nesto blaziji u zlu od svog brata Arhelaja. 

3. PREP. EVAREST

  Citajuci dela sv. Jefrema Sirina od diplomate postao monah. Vrlo surov prema sebi: nosio lance na telu i jeo suha hleba jednom nedeljno. Proziveo 75 god. i preselio se ka Gospodu oko 825 god. 

4. SV. JEVTIMIJE ISPOVEDNIK EP. SARDIJSKI

  Prisustvovao VII Vaselj. Saboru. Oko 30 godina proveo u izgnanstvu zbog ikonopostovanja. Pri caru Teofilu ikonoborcu siban volovskim zilama, pri cemu mucenicki skonca 840 god. i primi venac slave na nebu. 

5. PREP. KONSTANTIN SINADSKI

  Kao Jevrejin obrati se u hriscanstvo. Pri krstenju metnu krst sebi na glavu, i osta mu na glavi cudotvoran otisak krsta do smrti. Skoncao u Carigradu u VII veku. Slavan zbog isposnistva i cudesa mnogih. Na sedam godina prorekao dan svoje smrti.
PREP. PETKA - PARASKEVA

  Srpskog porekla, rodjena u gradu Epivatu (Pivat, po turski Bojados), izmedju Silinavrije i Carigrada. Roditelji joj behu imucni i pobozni hriscani koji imadjahu i jednog sina - Jevtimija - koji se za zivota roditelja zamonasi i posta znameniti episkop malitski. Po smrti roditelja, devica Petka napusti dom roditeljski i ode najpre u Carigrad, a potom u pustinju Jordansku. Tamo se podvizavala do starosti svoje trpeci strasne trudove, patnje i iskusenja demonska. Pod starost joj se javi angel Bozji i rece joj: "Ostavi pustinju i vrati se u tvoje otecestvo; potrebno je da tamo predas svoje telo zemlji, a dusom da se preselis Gospodu". Sv. Petka poslusa glas s neba i vrati se u Epivat. Tu pozive jos dve godine u neprestanom postu i molitvi i onda predade duh svoj Bogu. Upokojila se u 11. stolecu. Mosti njene cudotvorne u toku vremena behu prenosene u Carigrad, u Trnovo, opet u Carigrad, pa u Beograd. Sada se nalaze u Rumuniji, u gradu Jasu. U Beogradu se nalazi voda (agiazma) sv. Petke koja cudotvorno leci sve one bolesnike koji s verom u Boga i ljubavi prema ovoj svetiteljki k njoj priticu.

2. SV. MUC. NAZARIJE, GEVRASIJE I PROTASIJE

  Nazarije je rodjen u Rimu, od oca Jevrejina i majke hriscanke, koju krstise sam apostol Petar. Primivsi veru materinu, on se dade ispunjenju svih propisa crkvenih. Propovedajuci Jevandjelje dodje u Mediolan (Milan) gde u tamnici nadje Gervasija i Protasija, blizance i decu za veru takodje psotradalih mucenika Vitalija i Valerije. Sluzase im s velikom ljubavlju dok to ne sazna mesni knez, te Nazarija isibase i prognase iz grada. U viziji nekoj javi mu se majka njegova i rece da treba da ide u Galiju (Francusku) i tamo propoveda Jevandjelje. Posle nekoliko godina propovedanja po Galiji, vrati se sa ucenikom svojim Kelsijem u Mediolan. Tu zatece bracu Gervasija i Protasija jos u tamnici u koju i njega brzo baci knez Anulin. Tu uskoro budu svi poseceni, najpre Nazarije i Kelsije, potom i braca Gervasije i Protasije. Mosti sv. nazarija prenese sv. Amvrozije iz nekog vrta van grada u crkvu sv. Apostola, a mmosti sv. Gervasija i Protasija behu mu otkrivene u jednoj cudesnoj viziji.
SVEST. MUC. ERMOLAJ

  Svestenik Nikomidijski. U vreme cara Maksimijana osudise njega i jos 2000 mucenika da budu zici sazezeni u jednoj crkvi. Ermolaj nekako izbeze smrt, sa jos dva svestenika, Ermipom i Ermokratom. Krstio je sv. Pantelejmona i zajedno s njim izveden pred sud, mucen, i posecen, 304. godine. 

2. PREP. MUC. PARASKEVA

  Rimljanka, od detinjstva naucena veri hriscanskoj. Kad joj roditelji umrese, Paraskeva razdade imanje bednima i zamonasi se. Propovedase revnosno i javno Hrista, pa je zlobni Jevreji optuzise i izvedose pred cara Antonina. Car najpre pokusa da je pokoleba laskanjem, a onda je baci na ognjene muke i na glavu joj stavise usijan slem. No Gospod je cudesno spase, i ona se izbavi i udalji iz Rima. Podje dalje od grada do grada propovedajuci veru Hristovu. U jos dva grada bese bacana na muke, ali uvek se brzo oporavljase od rana, sto neznabosci pripisivahu madjijama ili milosti njihovih bogova. Zato i rece jednom sv. Paraskeva svom mucitelju: "Ne tvoji bogovi, kneze, iscelise me no Hristos moj, Bog istiniti". Posecena macem u 2. veku. Njene mosti docnije behu prenesene u Carigrad. 

3. PREP. MOJSEJ UGRIN

  Bese na dvoru mladog ruskog kneza Borisa. Kada bezbozni Svjatopolk ubi Borisa, Mojsej pobeze u Kijev, ali malo kasnije bi odveden od kralja poljskog Boleslava kao rob u Poljsku. Tamo ga prodadose nekoj mladoj i skvernoj udovici. Opaka zena navracase Mojseja na blud, ali on ne popusti. Potajno primi monaski cin od nekog svetogorca, pa kad se u rizi monaskoj pojavi pred udovicom, ona ga veza i poce muciti: naredi da ga sibaju i da mu odseku tajni organ. Pet punih godina trajase ovo mucenje, dok udovica, u vreme pobune protiv Boleslava i njegove smrti, i sama ne strada. Mojsej ode slobodno u Kijev i predade se molitvi i bezmolviju. Upokojio se na ovaj dan 1043
SV. APOSTOL ANDREJA PRVOZVANI

  Prvi apostol Hristov. Sin Jonin i brat Petrov, rodom iz Vitsaide, i ribar po zanimanju. Najpre bio ucenik sv. Jovana Krstitelja, no kad Jovan ukaza prstom na Gospoda Isusa govoreci: "Gle, jagnje Bozje" (Jov. 1, 36), Andreja ostavi svog prvog ucitelja i podje za Hristom. Potom Gospodu privede i svog brata Petra. Po silasku Duha Svetoga pade mu u deo da propoveda Jevandjelje u Vizantiji i Trakiji, potom u zemljama dunavskim, pa u Rusiji i oko Crnog Mora, i najzad u Epiru, Grckoj i Peloponezu, gde i postrada. U Vizantiji postavi prvog episkopa, sv. Stahija; u Kijevu pobode krst na visini i prorece sjajnu hriscansku buducnost narodu ruskom. U gradu Patrasu ucini mnoga cudesa imenom Hristovim i prevede brojne u veru Njegovu. Medjunjima behu i brat i zena carskog namesnika Egeata. Egeat zbog toga stavi Andreju na muke, a potom ga raspne na krstu. Sve dok bejase ziv na krstu, govorase pouke hriscanima okupljenim oko krsta njegova. Htede ga narod i skinuti s krsta, ali on im ne dozvoli. Najzad se pocne moliti Bogu, i pri tom ga neka neobicna svetlost celog obasja. To obasjanje trajase pola sata, i kad ono isceze apostol predade dusu Gospodu. Prvi od dvanaest apostola koji pozna Gospoda i podje za njim strada 62. godine. Mosti mu behu prenesene u Carigrad. Docnije mu je glava penesena u Rim, a jedna ruka u Moskvu. 
SV. ARHISTRATIG MIHAIL I OSTALE SILE NEBESNE BESTELESNE

  Laodikijski pomesni sabor, koji bese na 4 ili 5 godina pre Prvog vaseljenskog sabora, svojim 35. ustanovio je pravilno postovanje angela odbacivsi poklonjenje angelima kao bogovima. Praznik Arhistratiga Mihaila i procih sila nebesnih ustanovljen je u 4. veku, u vreme pape Silvestra i patrijarha Aleksandra. Praznik je ustanovljen u novembru, jer je to dveti mesec nakon marta, kada je bilo stvorenje sveta. Tako devet meseci predstavlja devet cinova angelskih. Ti cinovi su: sestokrili Serafimi, mnogoociti Heruvimi i bogonosni Prestoli, Gospodstva, Sile i Vlasti, Nacala, Arhangeli i Angeli. Vojvoda cele vojske angela je arhistratig Mihail. Kad je satana, Lucifer, otpao od Boga i povukao u propast jedan deo angela, tada je Mihail ustao i poveo preostale angele.