40 дана након Васкрса

     Четрдесетог дана после васкрсења Христовог његови ученици налазили су се за трпезом. Тада им се Христос поново јави и заповеди : Идите по свему свету и проповедајте Еванђеље сваком створењу. Ко поверује и крсти се биће спасен, а ко не поверује биће осуђен. Христос им обећа да ће им послати Духа Утешитеља, јер без Његове благодати не би могли да обаве ту божанску мисију.
     Повео је потом Христос своје ученике и Пресвету Богородицу на Маслинску Гору близу Јерусалима. Кад су тамо стигли Христос подиже руке и све их благослови, а затим се на очиглед свих њих поче узносити на небо. Посматрали су га све дотле док га један облак не заклони од њихових очију. Тако се Господ Исус Христос, завршивши дело спасења, вратио Богу оцу на небесима.
     Сваке године Црква обележава тај догађај празнујући Вазнесење четрдестог дана после Васкрса. Празник се још зове Спасовдан, јер се тога дана завршила Христова улога спасења људи која је била везана за његов боравак на земљи. Спасовдан се увек празнује четвртком.    

Тропар: Вознесалсја јеси во славје, Христе Боже наш, радост сотворивиј учеником, објетованијем Свјатаго Духа, извјешченим им бившим благословенијем, јако Ти јеси Син Божиј, избавитељ мира

Превод: Вазнео си се у слави, Христе Боже наш, и обрадовао си апостоле обећањем Духа Светога, и уверио си их о своме благовољењу; јер си Tи Син Божји, избавитељ света 

 ROZDESTVO GOSPODA I BOGA I SPASA NASEGA ISUSA HRISTA

  A kad se navrsi vrijeme posla Bog sina svojega jedinorodnoga (Gal. 4,4), da spase rod ljudski. I kad se ispuni devet meseci od blagovesti, koju javi arhangel Gavril Presvetoj Devi u Nazaretu govoreci: "raduj se, blagodatna...evo zaceces i rodices sina" - u to vreme izidje zapovest od kesara Avgusta, da se popise sav narod u carevini rimskoj. Shodno toj zapovesti trebase svako da ide u svoj grad i tamo se upise. Zato Josif Pravedni dodje s Presvetom Devom u Vitlejem, grad Davidov, jer oboje behu od carskog kolena Davidova. Pa kako se u taj maleni grad sleze mnogo naroda radi popisa, ne mogose Josif i Marija naci konaka ni u jednoj kuci, zbog cega se sklonise u jednu pecinu ovcarsku, gde pastiri ovce svoje zatvarahu. U toj pecini, a u noci izmedju subote i nedelje, 25. decembra rodi Presveta Deva Spasitelja sveta, Gospoda Isusa Hrista. I rodivsi Ga bez bola, kao sto Ga je i zacela bez greha, od Duha Svetoga a ne od coveka, ona Ga sama povi u lanene pelene, pokloni Mu se kao Bogu i polozi Ga u jasle. Potom pridje i pravedni Josif, i on Mu se pokloni kao bozanskom plodu devicanske utrobe. Tada dodjose i pastiri iz polja, upuceni od angela Bozjeg, i poklonise Mu se kao Mesiji i Spasitelju. I cuse pastiri mnostvo angela Bozjih gde poju: "slava na visini Bogu i na zemlji mir, medju ljudima dobra volja" (Lk. 2). U to vreme stigose i tri mudraca s istoka vodjeni cudesnom zvezdom, sa darovima svojim: zlatom, livanom i izmirnom, i poklonise Mu se kao Caru nad carevima, i darivase Ga darovima svojim (Mat. 2). Tako dodje u svet Onaj, ciji dolazak bi prorecen od proroka, rodi se onako kako bi proreceno: od Preciste Deve, u gradu Vitlejemu, od kolena Davidova po telu, u vreme kada vise ne bese u Jerusalimu cara od roda Judina, nego carovase Irod tudjin. Posle mnogih Svojih praobraza i nagovestenja, izaslanika i vesnika, proroka i pravednika, mudraca i careva, najzad se javi On, Gospodar sveta i Car nad carevima, da izvrsi delo spasenja ljudskog, koje ne mogahu izvrsiti sluge Njegove. Njemu neka je vecna slava i hvala. 
.  KRSTOVDAN

  Ovoga dana praznuju se dva dogadjaja u vezi sa casnim Krstom Hristovim: pronalazak Krsta na Golgoti, i povratak njegov iz Persije u Jerusalim. Obilazeci Svetu Zemlju sv. carica Jelena naumi da pronadje casni Krst Hristov. Neki starac Jevrejin, po imenu Juda, jedini je znao gde je Krst, pa prisiljen od carice rece da je Krst zakopan pod Venerinim hramom kog podize na Golgoti car Adrijan. Carica naredi da se hram porusi, pa kopajuci u dubinu nadju tri krsta. Carica bese u nedoumici kako da prepozna Hristov Krst. U tom prolazase mimo tog mesta pratnja sa mrtvacem. Patrijarh Makarije rece da metnu na mrtvaca redom jedan po jedan krst. I kad stavise treci krst, mrtvac ozivi. i po tom poznase da je to casni i zovotvorni Krst Hristov. Potom ga metnuse na jednu bolesnu zenu, i ona ozdravi. Tada patrijarh uzdize krst, da ga sav narod vidi, a narod sa suzama pevase: Gospode pomiluj! Carica napravi kovceg od srebra i u njega polozi Krst. Kasnije, car Hozroj osvoji Jeruslim i odnese Krst Gospodnji u Persiju. Tamo je krst lezao 14 godina, sve dok 628. godine car grcki Iraklije ne pobedi Hozroja i sa slavom povrati Krst u Jerusalim. Ulazeci u grad Iraklije nosase Krst na svojim ledjima. No najedanput stade car i ne mogase ni koraka dalje da kroci. Paatrijarh Zaharija vide angela koji sprecavase cara da u raskosnom odelu ide pod krstom po onom putu po kom je Gospod, bos i ponizen, hodio. Kad to vidjenje patrijarh objavi caru, car se svuce, pa u bednoj odeci i bosonog, uze Krst, iznese ga na Golgotu i polozi u hram Vaskrsenja.

2. SV. PLAKILA CARICA

  Supruga cara Teodosija Velikog. Istinita hriscanka i po umu i po delima. Narocito se odlikovala pomaganjem bednih i bolesnih. Kad joj neki rekose da se to ne slaze sa carskim dostojanstvom, ona odgovori: "Carskom zvanju prilici da pomaze novcem; moje pak licne trudove ja dajem Onome koji je blagoizvoleo dati meni to zvanje". Upokojila se mirno oko 400. godine.

3. PREP. MUC. MAKARIJE SOLUNSKI

  Ucenik sv. Nifonta patrijarha u vreme kad se ovaj podvizavao u Vatopedu. Makarije zudjase za mucenistvom i umoli sv. Nifonta za blagoslov. Ode potom u Solun i u jednoj gomili Turaka poce da govori o Hristu kao jedinom istinitom Bogu. Turci ga isutkose i bacise u tamnicu, a na sudu im on vikne: "O kad bi vi poznali istinu i krstili se u ime Oca i Sina i Sv. Duha". Turci mu odseku glavu, a u tom istom casu, sv. Nifont je duhom iz Vatopeda video i objavio Makarijevu mucenicku smrt. Stradao za Hrista 1527. godine.

4. PREP. MARIJA TARSIJSKA

  Velika razvratnica, pokaja se jednom kad je neki monasi, odseli u gostionici u kojoj je ona provodila blud, ukorese i odgurnuse kao necistu. Marija se zarece da vise nece da gresi. Monasi je uzese i odvedose u zenski manastir, gde se ona do starosti podvizavase. Udostojila se cudotvorstva i za zivota
 SV. CETRDESET MUCENIKA

  Rimski vojnici u Sevastiji, tvrdo verovahu u Gospoda. Kad za vreme Likinija poce progon, budu izvedeni pred sud ali ne htedose da se odreknu vere. Kamenovani, ali kamenje se vracalo od njih i padalo na njihove mucitelje. Vezani i baceni u ledeno jezero, ali se, osim jednog, ne pokolebase. Nocu, dok su se mrzli, pade neka svetlost s neba i zagreje vodu i tela mucenika, a sa svetloscu se spustise venci na njihove glave. Kad to vide jedan strazar, i on se ispovedi u ime Isusovo, i udje u jezero da bi se udostojio cetrdesetog venca. Sutradan, prebise im goleni i bacise njihova tela u vodu, da ih hriscani ne bi sahranili. Trecega dana javise mesnom episkopu Petru i pozvase ga da sabere po vodi mosti njihove. U mracnoj noci episkop i klir videse kako se kosti mucenika u jezeru sjaje i tako pokupe sve mosti i casno sahrane 320. godine. 

2. PREP. FILOROM ISPOVEDNIK

  Podvizavao se u Galatiji u IV veku. Gonjen od cara Julijana Otpadnika, no po smrti njegovoj pozive mirno i upokoji se u 80. godini. Kazu da je bio tako savrsen da je vise licio na angela nego na coveka. Narocito proslavljen svojim trpljenjem. 

3. SV. KESARIJE

  Brat sv. Grigorija Bogoslova, i sam se bavio bogoslovljem i pisanjem. Izmedju ostalog pokusao da odgovori na pitanje koliko su Adam i Eva proveli u Raju pre izgnanja, i smatrao da je to vreme bilo 40 dana, zbog cega je i Gospod postio 40 dana u pustinji, kusan od djavola.