Arheologija - Marija Kiri

Marija Skladovska Kiri je rodjena 1867. godine. Zavrsila je fiziku na Sorboni kao najbolji student u klasi 1893. Prva je zena koja se istakla u naucnom svetu. Krajem XIX veka ona i njen muz Pijer Kiri proveravali su ucesce urana u pehblendi kako bi utvrdili da li se isplati rafinisane rude. Prilikom tog istrazivanja utvrdili su da neki delovi rude vise zrace nego da su izgradjeni od cistog urana. To je potvrdilo postojanje nekog elementa koji vise zraci od urana. To su zracenje nazvali radioaktivnost i tada prvi put upotrebili tu rec. ovi elementi su bili prisutni u veoma malim kolicinama, jer se pomoću običnih hemijskih analiza nisu mogli otkriti, što je značilo da su zaista vrlo radioaktivni. Kirijevi su u velikom uzbuđenju pribavili više tona uranove rude, opremili radionicu u jednoj maloj šupi i pod primitivnim uslovima, samo sa nesalomljivim entuzijazmom, nastavili da se teško bore sa crnom rudom za najmanje količine novih elemenata.

U julu l898. godine izolovali su malu količinu crnog praha sa 400 puta intenzivnijom radioaktivnošću od iste količine urana. Prah je sadržavao jedan novi elemenat koji je po hemijskim osobinama ličio na telur, pa je spadao na mesto ispod njega u periodnom sistemu (kasnije mu je dat redni broj 84). Kirijevi su ga, po Marijinoj domovini, Poljskoj, nazvali "polonijum".Ali, polonijum je mogao da objasni samo jedan deo radioaktivnosti.

Rad je nastavljen i u decembru l898. godine Kirijevi su otkrili radijaciju koja je bila još intenzivnija od polonijuma. Sadržavala je još jedan elemenat koji je po osobinama sličan barijumu (i na kraju je stavljen ispod barijuma sa rednim brojem 88). Zbog njegove intenzivne radioaktivnosti, Kirijevi su ga nazvali radijum.Marija i Pjer Kiri radili su još više od četiri godine da bi skupili dovoljno čistog radijuma i da bi ga tako mogli videti. Pjer je na sebi sprovodio eksperimente stavljajuci na sopstvenu kozu radijumove soli, koje bi izazivale opekotine. I na Marijinim vrhovima prstiju su ostajali oziljci.

Par je posvecivao najbolje godine svog zivota hemisjkim analizama i ekstraktovanju radijuma iz ruda, odredjujuci njegovu atomsku tezinu na 225, sto je Marija iznela u svojoj doktorskoj disertaciji . To je verovatno bila najveća doktorska disertacija u istoriji nauke. Donela joj je ne samo jednu, već dve Nobelove nagrade. Marija i njen muž, zajedno sa Bekerelom (njihovim saradnikom), primili su za svoja proučavanja radioaktivnosti Nobelovu nagradu za fiziku 1903. godine, a 1911. godine Mariji (njen muž je poginuo u saobraćajnoj nesreći 1906. godine) je dodeljena Nobelova nagrada za hemiju za otkriće, dva nova elementa, polonijuma i radijuma. Medjutim oboje nisu shvatali da radijacija moze da im ugrozi zdravlje - Marija je kraj uzglavlja uvek drzala malo radijumovih soli da joj sjaje u mraku. Radeći sa radioaktivnim materijalima Marija je ozračena i dobila leukemiju, od čega je umrla 1934.