Lepenski Vir

Zastita Lepenskog Vira

Okolina Lepenskog Vira

Zbog znacaja koji Lepenski Vir ima za nasu i svetsku nauku, godine 1969. doneta je odluka da se otkriveni ostaci ovoga nalazista prenesu na jedan plato u neposrednoj blizini i spasu od vode novog akumulacionog jezera. Dislokacija Lepenskog Vira zapoceta je 1970. godine i iste godine preneti su svi nadjeni arheoloski ostaci na visi plato, a vec sledece godine oni su postavljeni na nove polozaje. Tu, na novoj lokaciji - udaljenoj od prvobitne za oko sto metara u pravcu severozapada i izdignutoj za 29,5 m - rekonstruisana je u potpunosti konfiguracija terena na kojem je Lepenski Vir lezao, ostvaren je isti medjusoban polozaj prenetih objekata; zadrzana ista orijentacija u odnosu na strane sveta i u odnosu na slikoviti planinski masiv Treskavice na suprotnoj strani Dunava.


Okolina Lepenskog Vira			Delovi Lepenskog Vira koje je trebalo preneti, ostaci su kuca. Sastoje se od podova nacinjenih od jedne vrste maltera crvenkaste boje. U podove kuca ugradjene su skulpture i kamene ploce koje cine ognjista, a po njihovim ivicama rasporedjeno je kamenje koje je imalo konstruktivnu ulogu. Od ukupnog broja otkrivenih objekata samo su dva ostala na prvobitnom polozaju. Ostalih 67 je preneto i ostavljeno na nove polozaje. Gradjevinski ostaci Lepenskog Vira preneti su na dva nacina. Jedan broj karakteristicnih i reprezentativnih objekata prenet je ili u celini ili su izdvojeni njihovi centralni delovi sa ognjistem i okolnim uredjajima i preneti zajedno sa podlogom debljine 75 do 100 cm. Objekti preneti u celini imali su sa svojom podlogom tezinu oko 20 tona. Prevuceni su na nov polozaj kosmo rampom prosecenom izmedju prvobitnog i novog polozaja. Druga metoda se sastojala u vadjenju fragmenata poda pogodne velicine i svih delova konstrukcije kuce, zasebno u rekonstruisanju objekata od prenesenih delova. Ova metoda je primenjivana na vecem broju objekata stoga sto se pre pocetka dislokacije znalo da ispod zatecenih podova kuca postoje stariji ostaci koje je trebalo arheoloski ispitati.

Predvidjeno je bilo da se uz gradjevinske ostatke ovog praistorijskog stanista, kao njegov integralni deo, cuvaju i pokretni nalazi, pa je izgradjena manja muzejska zgrada u kojoj su izlozeni najznacajniji primerci. Iznad citavog terena na kojem leze preneti gradjevinski ostaci Lepenskog Vira, predvidjeno je da se podigne zastitna krovna konstrukcija satorskog oblika, koja ce obezbediti ovim izuzetnim arheoloskim vrednostima dobru prezentaciju i potpunu zastitu. Ovi radovi jos nisu okoncani.

Prenosenje Lepenskog Vira izvrsio je Republicki zavod za zastitu spomenika kulture, a glavni projektant i rukovodilac radova bila je arh. Milka Canak Medic, savetnik - konzervator Zavoda. U izradi projekta dislokacije ucestvovali su inz. Oskar Hrebovski, tadasnji docent na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, kao projektant zastitne krovne konstrukcije. Mihajlo Vunjak, tadasnji sef hemijske laboratorije Jugoslovenskog instituta za zastitu spomenika kulture i Milorad Medic, sef Restaruatorskog ateljea Narodnog muzeja u Beogradu, kao projektanti tehnolosko-konzervatorskog resenja prenosa otkrivenih objekata u delovima. Milorad Medic je, posle toga, rukovodio prenosom arheoloskih objekata, ostvarnim drugim metodom - u fragmentima.

Literatura:

Dragoslav Srejovic, Lepenski Vir
Dragoslav Srejovic, Ljubinka Babovic, Umetnost Lepenskog Vira