|
Lokalno vlasko stanovnistvo ovo mesto naziva "prerast" recju nedvosmisleno srpskog porekla i terminom kojim se i u mestima gde je lokalni zivalj srpski imenuju ovakvi prirodni objekti.Kamena kapija p r e r a s t a reku,spaja dve njene obale,,koje cine visoke litice uzdignute kao bocni zidovi uskog korita reke.Zbog toga sto je reka vremenom usekla korito u krecnjackoj steni i napravila uski kanjon kameni prerast se zove i jos „pjatra-n preunată“ (spojeni ili sastavljeni kamen). Speleolozi paleolozi su ga uneli u kartu kao Suplju stenunazivom koji je morfolocno tacan ali koji vise duguje poetskoj slobodi samih speleologa nego tradiciji jer ga niko u kraju tako ne zove.U nekim sluzbenim dokumentima belezi se jos i kao "Velja Prerast"sto je takodje pogresno jer je ovo oznaka za dolinu kroz koju protice recica Prerast a ne i za sam prirodan objekat koji bi trebalo da oznaci.
Arheologija prerasta
U neposrednoj blizini "Prerasta",kao i na uscu istoimene recice koja protice ispod kapije i uliva se u
Sasku,od davnina ljudi nalaze razne predmete,kako na samoj povrsini tako i prilikom pliceg kopanja.
Evidentirani su praistorijski kremeni nozic,ali i leziste opala u neposrednoj blizini sa kojeg je,lako je predpostaviti,uziman materijal za njihovu izradu.Najvise nalaza je bilo iz Rimskog perioda,i o onih koji su upucivali na topionicarske poslove.Njihovim tragom posla je sedamdesetih godina proslog veka ekipa ekipa borskog muzeja i na zapadnoj strani kapije otkrila ostatke metalurgije iz III-IV veka.Pripadali su Rimljanima,koji su,kao sto je vec bilo poznato posle povlacenja Aurelijana iz Dakije,u ovim krajevima razvili rudarsku delatnost sirokih razmera.Bila su da podsetimo aktivna rudista u Crnajki,Rudnoj Glavi,Majdanpeku,Kucajni...u arheoloskoj zbirci majdanpeckog muzeja cuva se kao slucajni nalaz,crveni zemljani lonac sa Prerasta,bez drski i neobicno tankih zidova,koje arheologija,zbog jasnih tragova izlaganja vatri,tumaci kao trag metalurske aktivnosti.Posvedoceni su i slucajni nalazi ingota od olova,oblika i velicine pogaca koje se peku na selu po crepuljama.
ETNOLOGIJA PRERASTA
Karakteristicni za kraske terene,"prerasti" su cesto nepristupacnim predelima sto znaci nepogodna za zivot i naseljavanje.Stoga su obavijeni velom tajne i mistike."Prerasti"su cesto smatrani za opasna mesta,koja se u normanim okolnostima izbegavaju,ali su istovremeno kao bogom dana za obavljanje odredjenih verskih obreda ili magijskih radnji.Vremenom postaju mesta oko kojih se splicu najralicitija predanja i gde su smesteni dogadjaji sa cudesnim radnjama i fantasticnim likovima.
-Sakralizacija vode
Prolaz planinske vode preko kamena,ili kroz kamen,deluje lustrativno,cistilicki,i ma kakva voda bila,ona se posle tog prelaza smatra simbolicki cistom i moze se koristiti u obredne svrhe.Na otvorenom prostoru voda mora preci preko "devet kamenova" da bi se procistila,ali kod ovakvih "prerasta"simbolicko prociscavanje vrsi sama kapija,cije lustrativno dejstvo pojacava i kameno korito reke.Kapija i sam prostor oko nje postaju sakralna zona,sveta granica koja menja svojstva svemu sto tuda prolazi, a sakralizuje ono sto se tu zadrzava,ili cini na odredjen propisan nacin.
- Magijska snaga vode
Voda koja se cisti na ovaj prirodan nacin,samim prolaskom kroz sakralno mesto,poprima posebna svojstva:iako nije sa izvorista,ne nastaje iz htonicnih dubina zemlje,ona prolaskom kroz kamenu kapiju-postaje sveta,nenaceta voda.Zato vodu sa tog mesta uzimaju vracevi iz okolnih sela kada treba da sprave neku posebnu madjiju.U njoj obitavaju mocna akvaticna bica ciju snagu vracevi uzimaju na sebe,ili,koje direktno,kroz posebne rituale,angazuju da samostalno,za dobru nagradu,izvrse neki tezak i po same vraceve opsan zadatak!Ovim bicima kao i okolnim misticnim prostorom gospodari mocna demonka Danica (ili Lenkica)ona stoluje nedaleko odande u jednom drvetu blizu usca Ravne reke u reku Sasku.S obzirom da se vracevi njoj obracaju i bez njene dozvole uzeta voda nema dejstvo,Danica se moze smatrati jednom od lokalnih varijanti Sojmana-prastarih zenskih bozanstva koji upravljaju magijom,ali zbog njenog neobicnog stanista,spada u kategoriju sumskih demona poput Muma Paduri-"sumske majke"koja je kao gorjanka kod ovdasnjih vlaha i danas na glasu.Ime Danica koja oznacava jutarnju objavu planete Venere,srbiziranjem je naziv za vlaskog Lusjafura,koji kod Vlaha jos uvek cuva astralnom i uransko,prebiblijsko znacenje.Danica je opasan demon,i cesto trazi ljudsku zrtvu u zamenu za najjace moci koje vracevi zele od nje da prime.Posvecenici u Danicine tajne tvrde da su gotovo svi tragicni saobracajni udesi U Gornjem Porecu dokle se inace proteze njena vlast,posledica takvih ugovora.Vracevi smeju da joj pristupe jednom godisnje,a ugovor sklopljen sa njom traje godinu dana koliko i magijska snaga vode zahvacena,uz njenu dozvolu,sa kapije Prerasta.
-Obredna libacija vode
Kamena kapija pod kojom tece voda,asocira na mesta gde se,u posmrtnoj geografiji Vlaha,sa ovog prelazi na onaj svet,tacnije receno na mesta gde se maltene direktno ulazi u raj!Jer raj se u ovoj drevnoj kulturi zamislja kao pastoralna slika proplanka daleko u planini u cijem sredistu se nalazi veliko drvo ispod koga izvire hladna i bistra voda,a odande tece dalje preko proplanka kao rajska reka,nekada zvana Reka nedelje.Ali u raj se prelazi iz posmrtnog sveta koji je pust,hladan,taman i bezvodan.Dok je pokojnik u takvom svetu,njemu je potrebno svetlo hrana,toplota i voda,jer se u Vlaskom poimanju smrti ne vsi razdvajanje duse od tela kao kod drugih naroda,vec covek nastavlja posegzistenciju kao celovito bice,u gotovo ne izmenjenom vidu,i zato ima i dalje iste potrebe kao za zivota.Ali sada vise ne moze sam da ispuni svoja htenja,vec to cini sa osobitom predanoscu i dubokim postovanjem,njegova ziva rodbina!Zivopisni obredi libacije vode,vrse se kad god je to moguce,na posebno lepim mestima,kraj cistih i bistrih planinskih potoka i reka."Prerast" je jedno od takvih mesta,i ovde dolaze Vlasi da izlivaju vodu kad im je pokojnik bio neki posebno dragi i voljeni rodjak;trude se da to za njega urade na ovom mestu makar jednom u sedam godina,koliko u kultu mrtvih traju obredne obaveze.
-Demonologija prostora
Nekada davno u vremenima do kojih mozda ne dopire samo mitsko secanje verovatno da je ovaj uzani prolaz bivao zacepljivan granjem i muljem koje su nanosile prolecne bujice ili letnje kise.Snaga nakupljene vode u jezeru koje se stvaralo uzvodno od kapije,izbivale bi izbivale bi cep iz prolaza i voda bi pokuljala uskom dolinom,plaveci sve pred sobom.Sudeci po predanjima poplave su izgleda bile dovoljno ceste,i dovoljno pustosne da nateraju ljude da se zamisle njihovim o njihovim uzrocima.Iz korpusa bica,koja,u natprirodnom poretku,brinu o vremenu,vode oblake i upravljaju kisom od koje zavisi rodnost zemlje,kod Vlaha se izdvajaju Vlve!Svaki kraj ima svoje Vlve,i one nastaju od zivih ljudi,koji,kad zatreba,ostavljaju tekuci posao,padaju u trans i u tom transu,poput drevnih Samana lete u nebo.Ali ako seoske Vlve cine dobro,ko onda nanosi oblake kuda ne treba,ko iz njih lije potope,plavi zemlju,unistava useve,rusi kuce,potapa ljude i stoku?Koji zli naum pregradjuje Preraste samo da bi ljudima naneo stetu?Veruje se da su to takodje Vlve,od zivih ljudi iz istog kraja,ali koji-kada padnu u trans,postaju sluge tudjinskog naroda,onoga koji vreba sa granice atara,ne bi li te uplasenog oterao sa grude,i rodno zemljiste preuzeo za svoje ljude!Do skora su seljaci znali po imenu svoje Vlve,koje su nazivali srpskim"Vlve sbrjesc",i zle,izdajnicke,koje su nazivane bugarskim"Vlve bugarjesc"!Kad god bi im zapretile kise,grad ili potop oni su pozivali srpske Vlve i zatim bi se dizali u nebo da zapodenu bitku za pobedu svog kraja.Blve su imale svoje vodje.Jedan je ziveo krajem 19.veka,zvao se Trailo,izroda Dragoja koji su nastanjeni u blizini Prerasta.Drugi je bio Strain iz iste familije ali je ziveo u veku iza Traila i bio je nastanjen na drugom brdu,nize niz dolinu Saske.Umro je pre desetak godina upamcen po mnogobrojnimneobicnim ponasanjima uoci nevremena.
О Траилу се прича да је, служећи војску у Београду, изненада пао у кому, да збуњене старешине, наредници и капетани нису знали шта му је, а лекари су безуспешно покушавали да га поврате. Срећом, међу официрима се нашао један који се досетио да Власи имају нарав да падају у транс, из кога се сами буде, па им је наредио да војника склоне у хлад и да га пусте на миру. Када се Траило после сат-два повратио, и био подвргнун војној истрази, испричао је да су га били позвали виловити саборци из његовог краја, да је морао хитно да оде тамо и преузме команду, јер су бугарске Влве успеле, у његовом одсуству, криомице да зачепе Прераст, па је претио невиђен потоп који је требало да уништи цео поречки крај, све до Дунава. Када је стигао, већ се међу усковитланим тешким облацима, уз пратњу громова и севање муња, водила љута битка и јачи бугарски демони само што нису надвладали српске, који су, без вође, губили бој! Траило је испричао како је морао, не имајућу шта друго, из једног дворишта да подигне воловска кола и да њима, као тојагом, навали на непријатеља. Када су се кола сломила, почупао је, вели, са једног виса огромну крушку и њоме је коначно успео да разбије непријатеља, и његову војску отера ван сеоског атара. Сумњичаве официре замолио је да пођу с њим, и сами се, на лицу места, увере у истинитост приче. Када је комисија дошла, видела је, прича се, сломљена запрежна кола, далеко од куће из чијег их је дворишта, по сведочењу власника, вихор подигао, на другом месту видели су огромну свежу рупу у земљи са остацима корења почупане крушке, а стабло нашли на другом крају планине, без икаквог трага у земљи да би се могло помислити да је однекуд, из близине, то стабло могло бити одваљено. Саслушали су и многе сведоке, који су потврдили да се током невремена на небу изнад долине, чула цика, вика, вриска и драње, налик на људске гласове, али се ништа није могло разазнати јер је све било помешано са грмљавином и тутњавом која је била јача него икада пре. Видели су кола, кажу, која сама лете небом, видели су својим очима како се, као да их води нека џиновска рука, заривају у облаке и како сломљена падају на зељу; виделу су, потом, како се са другог места диже огромна, столетна крушка, како се креће преко неба, како разбија и растерује оне најцрње и најтеже облаке из којих се ствара потоп, из којих бију страшни громови који пале куће, амбаре и стогове сена, а неретко убијају стоку затечену у пољу, или убијају људе који се склањају под усамљено дрвеће. Предање каже како је војна комисија била задивљена, и да је, по повратку у касарну, Траила унапредила и даровала сабљом, коју је овај с поносом показивао до краја живота, а о великим празницима качио о појас и парадирао са њом пред околним светом. Сабљу су, после Траилове смрти, његови унуци продали неком Циганину који је ишао с вашара на вашар и откупљивао старе предмете.
„Српске“ и „бугарске“ Влве настављале би своје нерешене небеске сукобе и у свакодневном животу. Понекад су људи морали да раздвајају разгоропађене бабе које би се, наоко без разлога и ваљаног повода, посвађале, па и почупале за косу, псујући једна другу због штете, лукавства или преваре које су чиниле, како су људи разазнавали, у време када су водале некакве облаке и биле битке по небесима, бранећи – кажу - српску или бугарску страну!
Prerast i zlatna groznica
Neobicne kraske konfiguracije,sa podzemnim pecinama i tajnim hodnicima skrivenih ulaza,udaljen od sveta i skrovit,Prerast je jedno od mesta koje bije glas o zakopanom blagu.Neverovatno velike rupe iskopane u samom ljutom kamenu,ogromna kolicina izbacene zemlje i nepoznati ljudi koji se stalno vrzmaju okolo i raspituju o Prerastu,svedoce o pravoj zlatnoj groznici,o pomami za zakopanim blagom kao retko gde u istocnoj Srbiji koja se smatra "mekom"za ovakve price.Mnoge je na licu mesta hvatala policija,ali se o mnogima sa zaviscu prica da su se obogatili,nasavsi silne tovare blaga!Kada bi se odali samo oni koji su kopali u poslednjih 50 godina moglo bi se ustanoviti da taj broj prelazi preko stotinu ljudisabranih odasvud iz belog sveta,poreklom iz nasih krajeva,drzavljana nasih i stranih,a fela svakojakih:od obicnih priprostih ljudi,preko skitnica i probisveta,do ugladjene gospode koja je druge placala da kopaju.Sve ih povezuje strast da na lak nacin steknu veliko bogatrstvo.
Na zalost,u slucaju Prerasta,ova slepa sebicna strast ne uspeva da otkopa blago koje su nekada davno,gonjeni neprijateljem,zakopali i tu sakrili neki drugi ljudi,u nadi da ce se jednog dana vratiti po njega,ali uspeva da unisti ono pravo blago koje je ovde za svoj racun stvorila priroda,u vrame kada mozda ljudi jos nije ni bilo.
U nadi da ce jednog dana,kada covek bude stvoren,i kada mu Tvorac da upravu nad zemljom i njenim blagom,taj isti covek otkriti i ovaj biserni kutak,i da ce se,zbog njegove lepote,uzvisiti toliko da ce moci da je sacuva,da bi je, nesebicno,podelio sa drugima.
|
