aheologija kolekcionarstvo istorija mali oglasi internet aukcije forum chat knjiga gostiju zanimljivosti svetske misterije
   
  Arheologija
  PO PRAZNICIMA
 

1. VAVEDENJE PRESVETE BOGORODICE

  Kada se Presvetoj Devici Mariji navrsise tri godine od rodjenja, dovedose je roditelji njeni Joakim i Ana iz Nazareta u Jerusalim, da je predadu Bogu na sluzbu, prema svom ranijem obecanju. Sabrase se i mnogi njihovi srodnici da uzmu ucesca u ovoj svetkovini, u kojoj nevidljivo ucestvovahu i angeli Bozji. Prvosvestenik Zaharija, otac sv. Jovana Pretece, primi Devu od roditelja i uvede je u hram, i to u najsvetije mesto hrama, iza druge zavese, u koje niko ne ulazase osim arhijereja, i to jednom godisnje. Sv. Teofilakt Ohridski veli da je Zaharija "van sebe bio i Bogom obuzet" kada je uvodio Devu, inace se ovaj njegov postupak ne bi mogao objasniti. Tada roditelji, prema zakonu, prinesose zrtvu Bogu, primise blagoslov od svestenika i vratise se domu, a Presveta Deva osta pri hramu punih devet godina. Kako u Izrailju tada ne znadose za dozivotno zavestanje devojaka, bi ona po navrsetku svoje 12. godine data sv. Josifu, srodniku svome, u Nazaret, da pod vidom obrucnice zivi u devstvenosti. Presveta Deva Marija bese prva dozivotno zavestana devojka, i njoj posle sledovahu u Crkvi Hristovoj hiljade i hiljade devstvenica i devstvenika.

Вазнесење Господње - Спасовдан
 

 

40 дана након Васкрса

     Четрдесетог дана после васкрсења Христовог његови ученици налазили су се за трпезом. Тада им се Христос поново јави и заповеди : Идите по свему свету и проповедајте Еванђеље сваком створењу. Ко поверује и крсти се биће спасен, а ко не поверује биће осуђен. Христос им обећа да ће им послати Духа Утешитеља, јер без Његове благодати не би могли да обаве ту божанску мисију.
     Повео је потом Христос своје ученике и Пресвету Богородицу на Маслинску Гору близу Јерусалима. Кад су тамо стигли Христос подиже руке и све их благослови, а затим се на очиглед свих њих поче узносити на небо. Посматрали су га све дотле док га један облак не заклони од њихових очију. Тако се Господ Исус Христос, завршивши дело спасења, вратио Богу оцу на небесима.
     Сваке године Црква обележава тај догађај празнујући Вазнесење четрдестог дана после Васкрса. Празник се још зове Спасовдан, јер се тога дана завршила Христова улога спасења људи која је била везана за његов боравак на земљи. Спасовдан се увек празнује четвртком.    

Тропар: Вознесалсја јеси во славје, Христе Боже наш, радост сотворивиј учеником, објетованијем Свјатаго Духа, извјешченим им бившим благословенијем, јако Ти јеси Син Божиј, избавитељ мира

Превод: Вазнео си се у слави, Христе Боже наш, и обрадовао си апостоле обећањем Духа Светога, и уверио си их о своме благовољењу; јер си Tи Син Божји, избавитељ света 

1. BLAGOVESTI

  Kada se Presvetoj Devi navrsi jedanaest godina prebivanja i sluzenja pri hramu Jerusalimskoj, odnosno kad stupi u 15-tu godinu zivota, saopstise joj svestenici da po zakonu ne moze vise ostati u hramu nego treba da se obruci i stupi u brak. Kada, na opste iznenadjenje, ona odgovori da se posvetila Bogu i da zeli ostati devojka do smrti, prvosvestenik Zaharija, otac Pretecev, po Promislu Bozjem, sa ostalim svestenicima sabra 12 bezzenih ljudi iz plemena Davidova da bi jednom od njih urucili Devu Mariju na cuvanje devojastva. Bi urucena starome Josifu iz Nazareta, koji joj bese i srodnik. U domu njegovom ona produzi ziveti isto kao u hramu Solomonovom, citajuci Sv. Pismo, u bogorazmisljanju, gotovo nikad ne izlazeci iz kuce. No kada se navrsi vreme proreceno danilom prorokom, i kada Bog blagovoli ispuniti obecanje Svoje izgnanom Adamu i prorocima, javi se arhangel Gavril u odaji Presvete Deve, i to, kako neki svesteni pisci pisu, u trenutku kada je drzala otvorenog proroka Isaiju i razmisljala o njegovom velikom prorocanstvu: "gle, devojka ce zaceti i rodice sina". Gavril joj se javi u svetlosti arhangelskoj i rece: "Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom!" i ostalo kako pise u Jevandjelu Lukinom. Sa ovom arhangelskom blagovescu, i sa silaskom Duha Svetoga na Devu Precistu, otpocinje spasenje ljudi i obnavljanje tvari. Istoriju Novog Zaveta otvorio je arhangel recju "Raduj se", da oznamenjuje time, da Novi Zavet ima da znaci radost za ljude i za svu stvorenu tvar. Otuda se i Blagovest smatra koliko velikim toliko i radosnim praznikom. 

2. SV. MUC. PELAGIJA, TEODOSIJA I DULA

  Tri svete zene koje postradase za Gospoda: Pelagija i Teodosija budu posecene macem nakon tamnovanja i muka, a sveta Dula postrada sama u gradu Nikomidiji.

1. BOGOJAVLJENJE

  Kada Gospod Isus bese navrsio 30 godina od svog telesnog rodjenja On otpoce Svoj uciteljski i spasiteljski posao. I sam pocetak pocetka oznamenova krstenjem na Jordanu. Sv. Kiril Jerusalimski veli: "pocetak sveta voda, pocetak Jevandjelja Jordan". Pri krstenju Gospoda u vodi objavila se svetu ona tajna, koja se u St. Zavetu nagovestavala o kojoj se u starom Misiru i Indiji samo basnoslovilo, t.j. tajna bozanske svete Trojice. Otac se javio cuvstvu sluha, Duh se javio cuvstvu vida, a Sin se javio uz to jos i cuvstvu dodira. Otac je izrekao Svoje svedocansvo o Sinu, Sin se krstio u vodi a Duh Sveti u vidu goluba lebdeo je nad vodom. A kada Jovan Krstitelj zasvedoci i rece o Hristu: Ovo je jagnje Bozije koje uze na se grijehe sveta (Jov. I, 29) i kada on pogruzi i krsti Gospoda u Jordanu, time se pokaza i misija Hristova u svetu i put nasega spasenja. Na ime: Gospod uze na se grehe roda covecjeg i pod njima umre (pogruzenje) i ozive (izlazak iz vode): i mi moramo umreti kao stari grehovni covek i oziveti kao ocisceni, obnovljeni i preporodjeni. Ovo je Spasitelj, i ovo je put spasenja. Praznik Bogojavljenja (Teofanija, po grcki) naziva se jos i Prosvecenjem. Jer nas dogadjaj na Jordanu prosvecuje pokazujuci nam Boga kao Trojicu jednobitnu i nerazdeljnu. To je jedno. I drugo: jer se svak od nas krstenjem u vodi prosvecuje time sto postaje usinovljen od Oca Svetlosti, zaslugom Sina, i silom Duha Svetoga.


 ROZDESTVO GOSPODA I BOGA I SPASA NASEGA ISUSA HRISTA

  A kad se navrsi vrijeme posla Bog sina svojega jedinorodnoga (Gal. 4,4), da spase rod ljudski. I kad se ispuni devet meseci od blagovesti, koju javi arhangel Gavril Presvetoj Devi u Nazaretu govoreci: "raduj se, blagodatna...evo zaceces i rodices sina" - u to vreme izidje zapovest od kesara Avgusta, da se popise sav narod u carevini rimskoj. Shodno toj zapovesti trebase svako da ide u svoj grad i tamo se upise. Zato Josif Pravedni dodje s Presvetom Devom u Vitlejem, grad Davidov, jer oboje behu od carskog kolena Davidova. Pa kako se u taj maleni grad sleze mnogo naroda radi popisa, ne mogose Josif i Marija naci konaka ni u jednoj kuci, zbog cega se sklonise u jednu pecinu ovcarsku, gde pastiri ovce svoje zatvarahu. U toj pecini, a u noci izmedju subote i nedelje, 25. decembra rodi Presveta Deva Spasitelja sveta, Gospoda Isusa Hrista. I rodivsi Ga bez bola, kao sto Ga je i zacela bez greha, od Duha Svetoga a ne od coveka, ona Ga sama povi u lanene pelene, pokloni Mu se kao Bogu i polozi Ga u jasle. Potom pridje i pravedni Josif, i on Mu se pokloni kao bozanskom plodu devicanske utrobe. Tada dodjose i pastiri iz polja, upuceni od angela Bozjeg, i poklonise Mu se kao Mesiji i Spasitelju. I cuse pastiri mnostvo angela Bozjih gde poju: "slava na visini Bogu i na zemlji mir, medju ljudima dobra volja" (Lk. 2). U to vreme stigose i tri mudraca s istoka vodjeni cudesnom zvezdom, sa darovima svojim: zlatom, livanom i izmirnom, i poklonise Mu se kao Caru nad carevima, i darivase Ga darovima svojim (Mat. 2). Tako dodje u svet Onaj, ciji dolazak bi prorecen od proroka, rodi se onako kako bi proreceno: od Preciste Deve, u gradu Vitlejemu, od kolena Davidova po telu, u vreme kada vise ne bese u Jerusalimu cara od roda Judina, nego carovase Irod tudjin. Posle mnogih Svojih praobraza i nagovestenja, izaslanika i vesnika, proroka i pravednika, mudraca i careva, najzad se javi On, Gospodar sveta i Car nad carevima, da izvrsi delo spasenja ljudskog, koje ne mogahu izvrsiti sluge Njegove. Njemu neka je vecna slava i hvala. 
.  KRSTOVDAN

  Ovoga dana praznuju se dva dogadjaja u vezi sa casnim Krstom Hristovim: pronalazak Krsta na Golgoti, i povratak njegov iz Persije u Jerusalim. Obilazeci Svetu Zemlju sv. carica Jelena naumi da pronadje casni Krst Hristov. Neki starac Jevrejin, po imenu Juda, jedini je znao gde je Krst, pa prisiljen od carice rece da je Krst zakopan pod Venerinim hramom kog podize na Golgoti car Adrijan. Carica naredi da se hram porusi, pa kopajuci u dubinu nadju tri krsta. Carica bese u nedoumici kako da prepozna Hristov Krst. U tom prolazase mimo tog mesta pratnja sa mrtvacem. Patrijarh Makarije rece da metnu na mrtvaca redom jedan po jedan krst. I kad stavise treci krst, mrtvac ozivi. i po tom poznase da je to casni i zovotvorni Krst Hristov. Potom ga metnuse na jednu bolesnu zenu, i ona ozdravi. Tada patrijarh uzdize krst, da ga sav narod vidi, a narod sa suzama pevase: Gospode pomiluj! Carica napravi kovceg od srebra i u njega polozi Krst. Kasnije, car Hozroj osvoji Jeruslim i odnese Krst Gospodnji u Persiju. Tamo je krst lezao 14 godina, sve dok 628. godine car grcki Iraklije ne pobedi Hozroja i sa slavom povrati Krst u Jerusalim. Ulazeci u grad Iraklije nosase Krst na svojim ledjima. No najedanput stade car i ne mogase ni koraka dalje da kroci. Paatrijarh Zaharija vide angela koji sprecavase cara da u raskosnom odelu ide pod krstom po onom putu po kom je Gospod, bos i ponizen, hodio. Kad to vidjenje patrijarh objavi caru, car se svuce, pa u bednoj odeci i bosonog, uze Krst, iznese ga na Golgotu i polozi u hram Vaskrsenja.

2. SV. PLAKILA CARICA

  Supruga cara Teodosija Velikog. Istinita hriscanka i po umu i po delima. Narocito se odlikovala pomaganjem bednih i bolesnih. Kad joj neki rekose da se to ne slaze sa carskim dostojanstvom, ona odgovori: "Carskom zvanju prilici da pomaze novcem; moje pak licne trudove ja dajem Onome koji je blagoizvoleo dati meni to zvanje". Upokojila se mirno oko 400. godine.

3. PREP. MUC. MAKARIJE SOLUNSKI

  Ucenik sv. Nifonta patrijarha u vreme kad se ovaj podvizavao u Vatopedu. Makarije zudjase za mucenistvom i umoli sv. Nifonta za blagoslov. Ode potom u Solun i u jednoj gomili Turaka poce da govori o Hristu kao jedinom istinitom Bogu. Turci ga isutkose i bacise u tamnicu, a na sudu im on vikne: "O kad bi vi poznali istinu i krstili se u ime Oca i Sina i Sv. Duha". Turci mu odseku glavu, a u tom istom casu, sv. Nifont je duhom iz Vatopeda video i objavio Makarijevu mucenicku smrt. Stradao za Hrista 1527. godine.

4. PREP. MARIJA TARSIJSKA

  Velika razvratnica, pokaja se jednom kad je neki monasi, odseli u gostionici u kojoj je ona provodila blud, ukorese i odgurnuse kao necistu. Marija se zarece da vise nece da gresi. Monasi je uzese i odvedose u zenski manastir, gde se ona do starosti podvizavase. Udostojila se cudotvorstva i za zivota
 SV. CETRDESET MUCENIKA

  Rimski vojnici u Sevastiji, tvrdo verovahu u Gospoda. Kad za vreme Likinija poce progon, budu izvedeni pred sud ali ne htedose da se odreknu vere. Kamenovani, ali kamenje se vracalo od njih i padalo na njihove mucitelje. Vezani i baceni u ledeno jezero, ali se, osim jednog, ne pokolebase. Nocu, dok su se mrzli, pade neka svetlost s neba i zagreje vodu i tela mucenika, a sa svetloscu se spustise venci na njihove glave. Kad to vide jedan strazar, i on se ispovedi u ime Isusovo, i udje u jezero da bi se udostojio cetrdesetog venca. Sutradan, prebise im goleni i bacise njihova tela u vodu, da ih hriscani ne bi sahranili. Trecega dana javise mesnom episkopu Petru i pozvase ga da sabere po vodi mosti njihove. U mracnoj noci episkop i klir videse kako se kosti mucenika u jezeru sjaje i tako pokupe sve mosti i casno sahrane 320. godine. 

2. PREP. FILOROM ISPOVEDNIK

  Podvizavao se u Galatiji u IV veku. Gonjen od cara Julijana Otpadnika, no po smrti njegovoj pozive mirno i upokoji se u 80. godini. Kazu da je bio tako savrsen da je vise licio na angela nego na coveka. Narocito proslavljen svojim trpljenjem. 

3. SV. KESARIJE

  Brat sv. Grigorija Bogoslova, i sam se bavio bogoslovljem i pisanjem. Izmedju ostalog pokusao da odgovori na pitanje koliko su Adam i Eva proveli u Raju pre izgnanja, i smatrao da je to vreme bilo 40 dana, zbog cega je i Gospod postio 40 dana u pustinji, kusan od djavola.

Свети Николај Мирликијски - Пренос моштију
 

22. мај

     Овај славни светитељ, милостив, мудар и неустрашив свештеник, провео је свој век као анђео Божји. За живота су га већ сматрали светитељем и призивали у помоћ коју је несебично пружао.
     Замонашио се у манастиру "Нови Сион", а касније је изабран за архиепископа града Мира у Ликији. У том граду су се налазиле његове мошти од 343. године када се упокојио па све до 1087. године. Те године је, у време цара Алексија Комнена и патријарха Николе Граматика, тело светог Николаја пренето из Мира, ликијскога града, у град Бари у Италији. То је било време најезде муслимана на Ликију. Светитељ се, у једном чудесном сну јавио неком часном сввештенику из Барија и наредио му да му се мошти пренесу у Бари који је у то време био православни град и под православном патријаршијом.
     При преносу светитељских моштију десила су се многа чудеса, а у овај дан најчешће се спомиње како је свети Никола повратио вид слепом српском краљу Стефану Дечанском.

Тропар: Приспе ден свјетлаго торжества, град Барскиј радујетсја, и с њим вселенаја всја лнковствујет, пјесанми и пјенми духовними. Днес бо свешченоје торжество, в пренесеније честних и многоцјелебних мошчеј, светитеља и Чудотворца Николајас, јакоже солнце незаходимоје возсија светозарнима лучами, и разгонаја таму искушениј же и бјед от вопијушчих вјерно: спасај нас јако предстатељ наш, велики Николаје

Превод: Дође дан радосне светковине, радује се град Бари, а са њим се весели васељена песмама и појањима духовним. Јер данас свештено торжество, због преноса часних и многочудотворних моштију светитеља и чудотворца Николаја, као незалазно сунце засја блиставим зрацима, и разгони таму искушења и невоља од оних који ти искрено певију: спаси нас, велики Николаје, као наш заступник
PREOBRAZENJE GOSPODA BOGA I SPASA NASEG ISUSA HRISTA

  Da ne bi predstojece stradanje Njegovo raslabilo ucenike te da ne bi otpali od Njega, On htede da im pre stradanja pokaze delimicno i slavu Svoju bozansku. Zato uze sobom Petra, Jakova i Jovana, izidje s njima nocu na goru Tavor, i tu se preobrazi pred njima. "I zasja se lice njegovo kao sunce a haljine njegove postadose bijele kao svijet. I gle, ukazase im se Mojsije i Ilija, koji s njim govorahu. A Petar odgovarajuci Isusu rece: Gospode! dobro nam je ovdje biti; ako hoces da nacinimo ovdje tri sjenice: tebi jednu, a Mojsiju jednu, a jednu Iliji. Dok on jos govorase, gle, oblak sjajan zakloni ih; i gle, glas iz oblaka govoreci: Ovo je sin moj ljubazni, koji je po mojoj volji, njega poslusajte" (Mat. 17). Zasto Gospod uze samo trojicu ucenika na Tavor? Jer Juda ne bese dostojan da vidi bozansku slavu Ucitelja koga ce izdati, a njega samog Gospod ne hte ostaviti pod gorom, da ne bi time izdajnik pravdao svoje izdajstvo. Zasto se preobrazi u gori a ne u dolini? Da bi nas naucio trudoljublju i bogomisliju. Jer penjanje na visinu zahteva trud, a visina predstavlja visinu misli nasih. Zasto se preobrazio nocu? Jer je noc podesnija za molitvu i bogomislije nego dan, i jer noc zakriva tamom svu zemaljsku krasotu i otkriva krasotu zvezdanog neba. Zasto se pojavise Mojsej i Ilija? Da se razbije zabluda jevrejska da je Hristos neki od proroka. Zato se on javlja kao Car nad prorocima a Mojsej i Ilija kao sluge Njegove. Dotle je Gospod mnogo puta pokazao ucenicima bozansku moc Svoju, a na Tavoru im je pokazao bozansku prirodu Svoju. To vidjenje Bozanstva Njegovog i slisanje nebeskog svedocanstva o Njemu kao Sinu Bozjem trebalo je da posluzi ucenicima u dane stradanja Gospodnjeg na ukrepljenje nepokolebljive vere u Njega i Njegovu krajnju pobedu.

 
   
 
=> Do you also want a homepage for free? Then click here! <=