aheologija kolekcionarstvo istorija mali oglasi internet aukcije forum chat knjiga gostiju zanimljivosti svetske misterije
   
  Arheologija
  EGIPAT
 

Poceci

         U paleolitskom periodu (700.000-11.000 pren.e.) kao {to je i uobi~ajeno, prelazi se sa upotrebe oblutaka na pravljenje  se~iva, a kasnije, na kraju tog perioda, i na izradu ~itavog niza razli~itih manjih predmeta od kamena. Epipaleolitski period (11.000-8.000 pren.e.) odgovara periodu veoma vla`ne klime i o njemu se vrlo malo zna. U neolitu, po~ev od IV milenijuma, razvija se privreda koja se zasniva na sto~arstvu. Razvoj Donjeg i Gornjeg Egipta postepeno kre}e razli~itim putevima. Kad je re~ o kulturama na jugu, kultura Nagade, koja se razvijala tokom celog IV  milenijuma, najavila je po mnogim svojim aspektima, tinitski period.

 

Tinitska epoha

          Ona po~inje sa ~uvenom Narmerovom plo~om (oko 3.200 pre n.e.), koja govori o ujedinjenju kraljevstva i predstavlja svedo~anstvo o postojanju pisma i navodnjavanja.  Osnovni arhitektonski materijali (drvo,tska,rogoz) sa~uvani su samo u tragovima. Prve tinitske palate i grobovi poznati  su samo  na osnovu crte`a. ^ak i u vreme  kada je kamen  ve} bio u {irokoj upotrebi, jo{ uvek se koriste elementi biljnog porekla.Ve} u ta davna vremena prisutne  su osnovne karakteristike egipatske umetnosti, koja je u potpunosti usredsre|ena na svet bogova, zagrobni `ivot i slavljenje vladara.

Staro carstvo

           Klasi~na egipatska umetnost do`ivljava vrhunac u vreme Starog carstva. Upotreba kamena postaje ~e{}a. Grobnica je ve~na ku}a u kojoj pokojnik   nalazi dekor koji mu je poznat iz ovozemaljskog `ivota. Mastabe (privatne grobnice) mogu da dostignu velike dimenzije. Yoser i njegov genijalni arhitekta-dvorski upravitelj Imhotep stvaraju monumentalnu arhitekturu sa  stepenastom piramidom i velikim kompleksom grobnica u Sakri. Svi stubovi su inspirisani biljnim svetom, tako da  kapiteli podse}aju na palmino li{}e, lotos ili papirus. Savr{eno uspele piramide ~etvorougaone osnove u Gazi, iz vremena IV dinastije, predstavljaju, isto kao one u Sakri, jedan od elemenata grobljanskog kompleksa, koji se sastoji  od dvori{ta, zgrada u kojima su prino{ene `rtve i pogrebnog hrama, opasanog bedemom sa pogrebnim barkama. Iako verno prikazuju model, dvorsko vajarstvo idealizuje vladara i nagla{ava njegovu uzvi{enost.Vajar mora da ovekove~I pokojnika.

Srednje carstvo

           Posle mra~nog prelaznog perioda nastupa umetni~ka obnova. Nubijska tvr|ava i radovi u Fajumu svedo~eo mo}I faraona. Izgra|ene su impresivne gra|evine, poput Mentu-Hotepovog hrama u Deir el-Bahariju.Izdvajaju se dve vajarske {kole: ona na severu, idealisti~ka, inspiri{e se delima Starog carstva: ona na jugu  praktikuje grubi realizam, o ~emu svedo~ i  serija  portreta faraona Sezostrisa III (Luvr i Kairski muzej) Humanizuje se i vajarstvo u privatnim radionicama, iako ostaje blisko delima nastalim za vreme Starog  carstva, ali njegova funkcija nije vi{e isklju~ivo pogrebna. Reljef dosti`e savr{enstvo u beloj kapeli Seyostrisa i u Karnaku. Intenzivna sloboda, ose}aj za slikovite detalje i suptilne boje karakterist~ni su za slike u grobnicama u stenama (Beni-Hasan).

 Novo  carstvo

           Arhitektura do`ivljava grandiozan zamah. Bo`iji hram poprima kolosalne proporcije i iza pilona se smenjuju tri osnovna dela: dvori{te ~esto opasano hodnicima sa stubama, jedna, a ponekad i dve velike hipostilne dvorane i svetili{te u pravom smislu te re~i, sa salom sa sun~evom barkom i statusom boga. Egipatski hram, bo`ja ku~a na Zemlji, nije otvoren za stanovni{tvo. Teba postaje prestonica i lokaliteti u Kornaku  i Luksoru omogu}avaju da se  zamisli pobo`nost i sjaj faraona, ~ija se arhiktetonska delatnost {iri do Abu-Simbela. Na~in sahranjivanja kraljeva se menja: hram i pogrebna dvorana se razdvajaju, da bi ta~an polo`aj groba ostao tajna. Kraljevi Novog carstva kopaju grobove zapadno od Tebe, u Dolini  kraljeva, Dolini kraljica ili Dolini plemi}a, u dolinama u kojim dominira vrh u obliku prirodne piramide. Nastaju remek-dela pogrebne arhitekture: hram kraljice  Hat{epsut u Deir-el Bahariju. pogrebni hram Ramzesa II(Rameseum) i hram Ramzesa III u Medinet Habuu.

Skulptura I slikarstvo

              U vreme Amenofisa IV vajar raskida  sa tradicijom, buni se i proteruje krajnju ljupkost. Opisuje realnost, prvo sa preterivanjem, a zatim ist~e zavodljivost svog modela (portreti Nefretiti, mladih princeza, ali i Ahnatonovi kolosi: muzeji u Kairu, Berlinu i Luvr). U ramesidskoj epohi umetnost te`i da postane dosadna i troma.Saisko vajarstvo, koje te`i arhai~nosti, okleva izme|u  realizma i idealizma, a prvenstvo daje bronzi. Reljef,koji se vrlo bri`ljivo radi (dekoracija u finom kre~njaku u Ramozovom grobu u nekropoli u Tebi) sledi razvojni put kojim ide vajarstvo.Mno`avanje grobnica i lo{ kvalitet  kamenih zidova dovode do  sve ~e{}e upotrebe bojene dekoracije. Mitovi i simboli ostaju  obavezni u kraljevskim grobnicama, dok sloboda vlada u privatnim grobnicama, u kojima obiluju scene  iz svakodnevnog `ivota.

 

Ptolomejska  epoha

Arhitektonska ostvarenja, izuzetna i brojna (Edfu,Edna,Dendera,File), vezana su za inovacije, poput mamizija (hramova ro|enja), koji se podi`u  u okviru velikih hramova. U vajarstvu nema  takvih uspeha, a gr~ka estetika li{ava egpatskog umetnika originalnosti. Ona je jo{ uvek prepoznatljiva  na portretima iz Fojumai,pre svega, u {irenju koptske umetnosti, koja }e izvr{iti izravan uticaj na vizantijsku umetnost.

 

 

Hram u Abu Simbelu

Dolina kraljeva


Zoserova piramida

 

Hram u Abu Simbelu

 

Mapa Izrade piramida

 

Keopsova Piramida

 

Kefrenova primedba

 

 

 

Polo`aj piraidamida u odnosu na zvezde

 

 

 

 
   
 
=> Do you also want a homepage for free? Then click here! <=