aheologija kolekcionarstvo istorija mali oglasi internet aukcije forum chat knjiga gostiju zanimljivosti svetske misterije
   
  Arheologija
  Manastiri i crkve
 

 preporuka-posetite ovaj sajt pravoslavlja

MANASTIRI I CRKVE
Srpske svetinje
 

 

 

Manastir Hilandar 
Manastir Studenica
Manastir Lepavina
Djurdjevi Stupovi
Manastir Hilandar
Manastir Uvac
Moraca Monastery
Ostrog Monastery
  
Manastir Žiča
Manastir Mileševa
Manastir Ostrog



 
Srpska Pravoslavna
Prezentacija Bežanijske Crkve  
Manastir Hristovog Vaznesenja  
St.Sava Cathedral-NYC  
Crkva Lajkovac
 
Somborski Manastir
Manastir Pavlovac
Manastir Orahovica  
St.Sava Church homepage, Vancouver.   St.Sava Church-Sweden   St.George Church-CA   Manastir Svete Petke
Manastir
 Kastaljan
 
 
Manastiri 
Manastir Bodjani
 
ГРАДАЦ
Манастир је настао око 1275. год. као задужбина краљице Јелене Анжујске, жене краља Уроша л. Њено католичко порекло одразило се на архитектуру и живопис цркве. У градњи се нарочито осећа утицај готичке архитектуре. Храм је веома богато украшен. У самом храму налазе се две гробнице, два мермерна саркофага. У једном је засигурно сахрањена краљица Јелена. У склопу манастира налази се и црквица Св. Николе, за коју се претпоставља да је служила градитељима католичке вере за богослужење.
ГРАЧАНИЦА
Овај предивни храм подигао је 1321. год. краљ Милутин као своју последњу задужбину. Од манастирског комплекса сачувана је само црква која представља врхунско дело касновизантијске архитектуре. Грачаница је веома често кроз своју историју рушена али упорно и обнављана, као симбол српства и вековне борбе за Косово. Овде се налазе чувени портрети краља Милутина и краљице Симониде. У манастиру је 1539. год. основана штампарија, али је само неколико књига сачувано до данас. Испред олтара је ћивот са моштима Св. Стефана Новог – иконобранитеља, који је пострадао у 8. веку од иконоборних јеретика у Цариграду.
ДАИБАБЕ
Крајем 19. века на позив једног пастира, у близини Подгорице, на место где се налази данашња црква, доселио се из Острога монах Симеон. По причи која постоји у народу том пастиру се у сну јавила Богородица и рекла му да се испод наслага замље крије црква. После извесног периода и трагања монах Симеон заиста пронађе улаз у пећину која је била претворена у храм. Пећина је у облику крста има два нивоа. У самој пећинској цркви је сахрањен старац Симеон.
БОГОРОДИЦА ЉЕВИШКА
Храм је изграђен 1307. год. на темељима старије цркве. Ова призренска црква је још једна у низу од четрдесет задужбина Светог краља Милутина. Богородица Љевишка је прворазредни споменик подигнут у духу византијског градитељства. Под турском владавином црква је претворена у џамију. Тек 1918. год храм је враћен Српској православној цркви.
БОЂАНИ
Манастир је основан 1478. год. Око 1695. год. овде је постојала школа за свештенике и у то време Бођани су били седиште епископа бачког. Осликавање храма је урадио Христофор Жефаровић. Његово дело је једно од најзначајнијих остварења српске сликарске школе. Стручњаци кажу да се овде родило наше модерно сликарство. На престолу у цркви је постављена чувена исцелитељна икона Богородице из 17. века.
ВЕЛИКА РЕМЕТА
По историјским подацима вероватно је настао у другој половини 15. века. Уз цркву је подигнут седмоспратни звоник највећи на Фрушкој Гори. Као највреднија реликвија у манастиру се чува велика икона Богородице са Христом, познатија као Чудотворна Мајка Божја, насликана у 16. веку. У манастиру постоји Музеј српске духовне музике.
ДЕЧАНИ
Манастир је подигнут од 1327 – 35. год. Главни градитељ храма био је фра Вита из Котора. Ктитори ове импозантне цркве су краљ Стефан Дечански и његов син, цар Душан. У склопу манастира саграђена је и болница за монахе. Први пут је запустео после Косовске битке, али га је убрзо обновила кнегиња Милица. У манастиру је дуго постојала школа за преписивање и украшавање књига. Грандиозни живопис има преко хиљаду композиција које су веома добро очуване. У самој цркви, испред олтара налазе се два саркофага. У једном се налазе мошти Св. Стефана Дечанског смештене у ћивот који је манастиру поклонио 1849. год. кнез Александар Карађорђевић. У другом ковчегу се некада налазило тело Јелене, сестре Стефана дечанског. Манастир данас поседује свакако најбогатију црквену ризницу у Србији.
ЂУРЂЕВИ СТУПОВИ
Манастир је подигнут 1170 – 74. год. као задужбина Стефана Немање. По предању он је храм саградио у знак захвалности Св. Ђорђу што га је ослободио из пећине – тамнице у коју су га браћа заточила. Велелепна црква, као и цео манастир саграђен је на самом врху брда, тако да доминирају околином, што им даје величанствен изглед. Манастир је пострадао у једној експлозији, али се обнавља захваљујучи братству које се обновило пре неколико година.
ЖИЧА
Манастир је основао краљ Стефан Првовенчани, син Стефана Немање. Пресудну улогу у завршетку зидања и каснијем осликавању имао је његов брат Св. Сава. Изградња је започета 1208. год. После стицања црквене независности 1219. год. Жича је постала средиште самосталне српске архиепископије. Краљ Стефан Првовенчани је овде крунисан 1217. год. као први српски владар са титулом краља. Све до 1253. год. када је црквено средиште премештено у Пећ овде су крунисани и остали владари из лозе Немањића. Живопис је прилично оштећен. Сачувани део сликарства представља највиши домет у средњевековној Србији. У Жичи ради репрезентативна иконописачка школа.
КОВИЉ
По предању манастир је основао Св. Сава око 1220. год. По тој легенди он је овде боравио у покушају да одговори угарског краља Андреја од намере да крене у рат против Стефана Првовенчаног. Сем што је успео у својој мировној мисији, Св. Сава је на том месту исцелио сина краља Андреја. Црква која и данас постоји подигнута је 1741-49.год. Ризница се налази у конацима, а чува се један појас од сребра и злата за који се верује да је припадао Св. Сави, доста старих књига, сасуда, текстова и тканина. У олтару се налази једна барокна икона из 19. века која има исцелитељску моћ. У манастиру од скоро ради иконописачка радионица.
КРУШЕДОЛ
Манастир је саграђен 1509-14. год. по налогу владике Максима, раније деспот Ђорђе, као задужбина породице Бранковић. Крушедол представља праву ризницу српског сликарства у Војводини. Велику вредност има и иконостас овога храма. У манастиру су сахрањени сви чланови породице Бранковић, а поред њих и кнегиња Љубица Обреновић и краљ Милан Обреновић. У Крушедолу се налази гроб Арсенија III Чарнојевића као и Арсенија IV. Манастир поседује богату ризницу старих икона, рукописа, штампаних књига и других вредних предмета.
КАЛЕНИЋ
Манастирска црква зидана је 1407-10. год. и представља најдекоративнији пример моравске школе и српског градитељства. Посебном је чини 14 розета и декоративна пластика на фасаси. Обојену фасаду украшавају и шаховска поља у фреско техници изнад розета. Ктиторска композиција открива ктиторе храма, протовастијара Богдана, његову жену Милицу и брата Петра. Уз цркву се налази гробно место које припада архимандриту студеничком Василију, који је овде 1815. год. пренео мошти Стефана Првовенчаног из Фенека.
ЛЕЛИЋ
Ово је један од најновијих, али уједно и најлепши и најбоље организованих манастира у Србији. Ктитор цркве, као и манастирских објеката је владика Николај Велимировић коме је пуно помагао његов отац Драгомир. Црква је освештана на Преображење 1929. год. Владика Николај се упокојио 18.03.1956. год. и сахрањен је у Либертвилу крај Чикага. Његове мошти су пренете из Америке 12.05.1991. год. и налазе се у лепом ћивоту уз јужни зид наоса. Тога дана била је велика светковина у српском народу, и од тада, ово је место ходочашћа.
ЉУБОСТИЊА
На темељима мале капеле подигнута је око 1390. год. ова велелепна црква. Фасада је богато украшена са 13 розета, пуно ниша и преплета. Оснивач манастира и ктитор храма била је кнегиња Милица која је овде окупила многе ожалошћене Српкиње поске Косовског боја. У припрати је изврсна ктиторска композиција са кнезом Лазаром, кнегињом Милицом, деспотом Стефаном и господином Вуком са свим инсигнијама власти. У припрати се налазе два мермерна саркофага. Са леве стране од улаза леже мошти књегиње Милице, монахиња Евгенија, а са десне стране налазе се мошти Јелене, жене деспота Угљеше, монахиња Јефимија. Јефимија је извезла чувени покров за кнеза Лазара и сматра се једном од најумнијих жена тог доба.
МАНАСИЈА
Овај храм као последња монументална грађевина моравске архитектуре и средњовековне Србије, грађен је од 1406-18.год. По величини налази се одмах после Дечана. Манастирски комплекс опасан дебелим зидинама са 11 кула, не само да је највећи у Србији, већ можда и најлепши. Ктитор манастира био је деспот Стефан Лазаревић. Сликарство Манасије је врхунско дело моравске школе и тог периода на Балкану уопште. У европском сликарству ово дело је познато као Ресавска ренесанса. У цркви, испод ктиторске композиције је сахрањен деспот Стефан 1427. год. Касније су његове Свете мошти пренете у манастир Копорин где се и данас налазе. У Манасији је одмах по оснивању манастира почела са радом чувена Ресавска преписивачка школа.
МИЛЕШЕВА
Манастир је саграђен 1219. год. као задужбина кнеза Владислава, каснијег краља Србије. Краљ Владислав је син Стефана Првовенчаног. Црква је првобитни осликана око 1235. год. Комплетно сликарство Милешеве је изузетног квалитета али су свакако најчувеније фреске Бели анђео и низ портрета владара из лозе Немањића, који се сматрају за најверније приказе стварних ликова. Краљ Владислав је 1237. год. из Трнова пренео мошти Св. Саве и свечано их сахранио у цркви. Ту су почивале све до 1594.год. када их Синан-паша односи у Београд, на Врачар где су спаљене. У 16. веку у манастиру је постојала преписивачка школа у којој је преписано око 700 књига. Од 1544-57. год. овде је радила прва штампарија. У Милешеви се 1377. год. босански бан Тврдко Котроманић крунисао за краља Србије и Босне.
МОРАЧА
Манастирска црква је подигнута 1252. год. а њен ктитор је био унук Стефана Немање, кнез Стефан.Најстарији живопис потиче из доба градње манастира, а сцене из живота Св. Илије сматрају се ремек делом нашег сликарства 13. века. Кнез Стефан сахрањен је уз јужни зид наоса. Испред олтара, у металном ћивоту чува се лева рука Св. Харалампија. У самом храму чува се десетак огромних икона. У склопу манастира налази се и црква Св. Николе са јединственим живиписом на коме се приказано житије Св. Николе.
НИКОЉЕ КАБЛАРСКО
Најстарији помен овог манастира датира из 1489. год. мада се претпоставља да је и старији. Не зна се име ктитора али је историјска чињеница да су већину манастира у Овчарско-кабларској клисури подигли монаси са Свете Горе. Храм је обновљен 1859. год. када је саграђен конак књаза Милоша који и данас постоји. У овој манастир је избегао књаз Милош са породицом.
НОВО И СТАРО ПОХОВО
Запис изнад западних врата казује да је црква саграђена 1576. год. Средином 17. века у Хопову је братство бројало и по стотину монаха, што ни пре а ни после тога није поновљено у фрушкогорским манастирима. За разлику од Новог, Старо Хопово је данас запустело и само делимично обновљено.У цркви манастира чувају се делови моштију Св. Теодора Тирона.
 
ОПЛЕНАЦ
Испуњавајући завет својим родитељима краљ Петар л Карађорђевић саградио је храм-маузолеј на врху Опленца, крај Тополе. Храм је грађен 1910-15. год. После I светско рата краљ Александар је одлучио да зидове храма украси фрескама у мозаик-техници. Пошто је храм замишљен као породична гробница династије Карађорђевића у крипти испод цркве налазе се гробнице многих чланова краљевске породице.
ОСТРОГ
Манастир чине две засебне целине, Горњи и Доњи манастир. У Горњем манастиру постоје две цркве и обе потичу из времена Св. Василија Острошког. У цркви Ваведења Богородице у Горњем манастиру, смештен је ћивот са моштима Св. Василија Острошког. Ово место сматра се једним од највећих православних Светиња и стециште ходочасника из целог света. Усмена и писмена предања говоре о многим исцелењима код ових Св. моштију. Острошки манастир се не може по својој архитектури и фрескама мерити са нашим великим средњовековним манастирима, али им је више него сигурно раван по својој духовној и националној улози.
ПЕЋКА ПАТРИЈАРШИЈА
У оквиру манастира постоје четири цркве из разних периода и њихова заједничка припрата. Овде се вековима налазило седиште српских архиепископа и патријарха, те је ово један од најзначајнијих споменика српске прошлости. Најстарија црква посвећена је Св. Апостолима, подигнута је у првој половини 13. века са жељом да средиште Српске цркве буде на мање угроженом месту. Као ктитори спомињу се Арсеније I и Св. Сава, од кога је и потекла замисао о градњи. У цркви су гробна места архиепископа Арсенија I, Јоаникија II, Св. Саве II и др. великодостојника Српске цркве.
ПОДОСТРОГ
Поред веће цркве у манастирском комплексу налази се и једна мања посвећена Св. Сави. У Подострогу је до 1837. год. била резиденција и летњиковац црногорских владика. Цео манастир је знатно страдао 1864. год. у Бокељском устанку. Од тада па све до 1995. год. био је пуст и прилични оронуо. Велики значај овом манастиру дају чињенице да је баш овде велики Његош спевао већи део Горског венца и да је из ове Светиње Св. Сава кренуо на своје друго путовање у Свету земљу.
ПРЕОБРАЖЕЊЕ КАБЛАРСКО
Првобитни манастир налазио се са леве стране Мораве и саграђен је у 14. или 15. веку. због изградње пруге тај манастир је порушен 1909. год. Пред сам 2. светски рат изграђен је нови манастир на другој локацији са друге стране реке Мораве. Предлоге и нацрте основе храма дао је владика Николај Велимировић. Братство манастира производи свеће и примају имена за проскомидију телефонским путем.
ПРОХОР ПЧИЊСКИ
По предању манастир је основао византијски цар Диоген IV 1068. год. на месту где је сахранио испосника Прохора. По имену овог Светитеља и реке на којој се налази, манастир је добио име. Почетком 14. века краљ Милутин је из темеља обновио већ прилично пострадао храм. Централни део храма а свакако и читавог манастира је гробница Св. Прохора Пчињског. Налази се у јужном делу олтара и посебно треба истаћи да тај део храма који чува Свете мошти никада није рушен од времена Диогена IV. Манастир је поседовао једну од најбогатијих библиотека у Србији све до 1841. год. Тада је у пожару изгорео највећи број књига.
ПУСТИЊА
Постоји предање о настанку овог манастира везано за Немањиће. Не постоје поуздани докази за ово предање па се као вероватнији податак узима да је манастир настао у 16. веку. Живопис у цркви је из доба велике обнове манастира 1622. год. Пре неколико година откопан је гроб за који је утврђено да је из 11. или 12. века. Пронађен је потпуно очуван костур са жутим костима.
РАВАНИЦА
Храм је изграђен у 8. деценији 14. века. Представља прву монументалну грађевину моравске школе и оно особено што Срби дадоше византијској уметности на самом њеном исходишту. Црква је изузетно осветљена са 62 отвора у зидовима од којих је велика розета на западној страни најдекоративнија. Манастир је основао кнез Лазар Хребељановић као своју задужбину. Испред олтара налази се ћивот са моштима Светог кнеза Лазара, донетих овде 1989. год. после вековног путешествија. Сачуван је драгоцени покров за мошти кнеза Лазара који је око 1404. год. извезла монахиња Јефимија.
САВИНА
Манастирски комплекс чине три храма. Највећи од њих, који има и улогу Саборног изграђен је 1777-79. год. залагањем самих монаха и грофа Саве. Испред цркве налази се веома лепо уређено монашко гробље где се лако уочавају гробови свих игумана и архимандрита из прошлости овог манастира. У манастиру је сачувана велика збирка старих рукописа и повеља, ризница са мноштвом старих руских икона и деловима црквеног намештаја. Велика икона Умиленија из 19. века окована је сребром.
САКДАРСКО ЈЕЗЕРО
На острвцима и дуж обале језера постоји десетак храмова који сведоче о временима Немањића, па и пре њих. Скоро сви су запустели, али у наше дане се покреће велика активност да се обнове и оживе.
СОПОЋАНИ
Предпоставља се да је градња манастира са црквом довршена 1263. год .Краљ Урош I подигао је ову цркву као свој маузолеј. Име манастира потиче од речи сопоте, што значи извор. За време цара Душана дозидан је монументални звоник. Сачувано фреско-сликарство Сопоћана представља највиши домет средњевековног сликарства уопште. Из низа сачуваних композиција свакако треба издвојити Успење Богородице. Фреске имају непроцењиву вредност. Краљ Урош I сахрањен је овде у својој цркви. Због своје велике уметничке и историјске вредности манастир Сопоћани уврштен је у списак Светске културне баштине.
СРЕМСКИ КАРЛОВЦИ
За овај град се са правом може рећи да са својим здањима представља споменик српске историје и духовности преко Саве и Дунава. Први пут се помиње 1308. год., а од 1713. год. постаје седиште Православне митрополије. Данашња Саборна црква је најрепрезентативнији барокни рад, како споља, тако и изнутра. Најстарија црква у граду је Горња црква посвећена Ваведењу. Доња црква је посвећена Св. Петру и Павлу. Подигнута је почетком 19. века. На месту потписивања Карловачког мира 1699. год. подигнута је Капела мира. Патријаршијски двор изграђен је 1892. год. у стилу еклектицизма.
СТУДЕНИЦА
Манастир је изграђен 1183-96. год. као задужбина великог жупана Стефана Немање. Студеница је бисер српског средњовековног неимарства. Припрату Великој цркви сазидао је краљ Радослав 1235. год. Од свог постанка до данас Студеница је била водећи манастир у Србији. Главни ктитор завршних радова био је Св. Сава. Из сачуваних сцена овог живописа доминира Распеће на западном зиду. У Студеници су сахрањени Стефан Немања, његови синови Стефан и Вукан и унук Радослав. Мошти преподобне Анастасије постављене су у ћивоту испред олтара. У склопу манастира налази се и црква Св. Јоакима и Ане, коју је сазидао краљ Милутин па се назива и Краљева црква. У близини Студенице налази се и испосница Св. Саве.
ЋЕЛИЈЕ
Народно предање везује оснивање овог манастира за доба краља Драгутина. У време I српског устанка у Ћелијама је радила Карађорђева војна болница. Испред цркве сахрањен је Илија Бирчанин један од јунака који су припремили I српски устанак. Посечен је у великој сечи кнезова. Поред мноштва гробова ћелијских монаха и монахиња, пaжњу привлачи гроб архимандрита Јустина Поповића, који је од 1979. год.постао место народног поклоништва, место на коме се по причи дешавају чудесна исцелења. У манастиру већ низ година делује надалеко чувена иконописачка школа.
ЦЕТИЊЕ
Манастир је основао 1701. год. владика Данило Петровић, претпоставља се на месту некадашњег двора Ивана Црнојевића. Владика Данило, иначе родоначелник династије Петровић, користио је за градњу камен са разрушеног манастира Црнојевића из 1484. год. Манастир је замишљен и као маузолеј династије Петровића. Тако се у самом храму налазе ћивоти са моштима Св. Петра Цетињског и владике Митрофана Бана. Манастир има веома богату ризницу. Поред велике збирке старих рукописа ту се налазе и многе штампане књиге јер је на Цетињу још од 1495. год. постојала штампарија. У храму се чува као велика драгоценост рука Св. Јована Крститеља у златном окову и део Часног крста такође у злату.
 
ЦРНА РИЈЕКА
Не постоје поуздани подаци када је основан овај манастир и његова пећинска црква. Цркву је осликао чувени сликар и песник Лонгин. Његово дело сматра се највећим достигнућем тога доба. У цркви се налази мали ћивот са моштима Св. Петра Коришког, које су овде пренешене из његове испоснице 1572. год. Од тада се у манастиру негује култ овог Светитеља. Црна Ријека је била велики преписивачки центар, па је имала и велику и богату библиотеку. Манастир је био веома погодно место за подвизавање и духовно напредовање почевши од Св. Јоаникија Девичког све до наших дана.
МАНАСТР СОКОЛИЦА НА КОСОВУ  И МЕТОХИЈИ
Manastir Sokolica nalazi se na padinama brda Sokolice u blizini Kosovske Mitrovice. Pretpostavlja se da je manastirsku crkvu u preiodu između XIV i XV veka sagradio jedan srpski velmoža. Skoro ništa drugo nije poznato o istoriji ove svetinje. Sve postojeće građevine, osim crkve, su novijeg porekla. Početkom ovog veka u manastiru je delovala i škola, a crkva je služila kao parohijski hram. Danas je područje oko manastira naseljeno isključivo albanskim stanovništvom. Poslednja srpska porodica odselila je 1967. godine. Od 1956. Sokolica je ženski manastir. Danas je ona poznata kao važno središte ikonografije i fresko slikarstva. Igumanija Makarija je pored svog doktorata iz hemije i diplome teološkog fakulteta u Solunu, jedan od najboljih fresko slikara i ikonografa danas u Srbiji.
Prekrasne ikone sokoličkog manastira krase mnoge naše crkve u Srbiji i inostranstvu. Sestre ovog manastira se takođe bave i prevođenjem svetootačkih tekstova, kao i izdavaštvom. Poslednjih godina manastir Sokolica je postalo važno mesto duhovnog okrepljenja za mlade i pravoslavne devojke koje ovamo dolaze da se nauče umetnosti ikone u molitvenoj i duhovnoj atmosferi manastirskog života.
   
     
     
     
     
Manastir Tuman
Manastir Zlatenac
Manastir Zaova
Manastir Vitovnica
Manastir Bradaca
Manastir Gornjak
Manastir Nimnik
Manastir Miljkovo
Manastir Trska crkva
Manastir Sisojevac
Manastir Svete Petke
Manastir Rukumija
Manastir Ravanica
Manastir Pokajnica
Manastir Manasija
Manastir Koporin
Crkva Orovica
 
Crkva u Sopotu
                Crkva Kovilj
Fruskogorski Manastir Rakovac
Hram Sv. Vasilija Novi Banovci
Manastir Tavna kod Bijeljine
SPC Linc Austrija
Hram Sv. Vasilije Ostroski Linz Austrija
Crkva Sv.Georgija Dj.  Stupovi
Hram Arh. Mihajlo Filingen Nemacka
Crkva u Deliblatu Srbija
Hram Sv. Dimitrija Lajkovac Srbija
Manastir Bogovadja
Manastri Banjska Kosovo Srbija
Manastir Krka - Kistanje HR
Manastir Krupa ispod Velebita HR
 
Manastir Sv. mucenice Nedjelje Ocestovo HR
Manastir Sv. Vasilija Ostroskog Imotski HR
Manastir Dragovic na Cetini HR

 
   
 
=> Do you also want a homepage for free? Then click here! <=