aheologija kolekcionarstvo istorija mali oglasi internet aukcije forum chat knjiga gostiju zanimljivosti svetske misterije
   
  Arheologija
  Po praznicima 3
 

SV. VASILIJE OSTROSKI

  Rodom iz Popova Sela u Hercegovini, od malih nogu bese ispunjen ljubavlju prema Hristu. Kad poodraste, primi monaski cin u trebinjskom manastiru Uspenija Bogorodice. Ubrzo se procu zbog svog podviznickog zivota, pa bi, i mimo svoje volje, izabran za episkopa zahumskog i skenderijskog. Kao arhijerej najpre bio u Tvrdosu, a kad Tvrdos razorise Turci, preseli se u Ostrog, gde se tvrdo podvizavase ogradjujuci stado svoje neprestanim i toplim molitvama. Umro mirno u 16. veku, ostavivsi cele i celebne mosti, neistrulele i cudotvorne do dana danasnjeg. K njegovim mostima priticu mnogi i nalaze isceljenja u najtezim bolsetima. Veliki narodni sabor u Ostrogu biva svake godine o Trojicama. 

2. SV. DEVET MUCENIKA U KIZIKU

  Teogonije, Ruf, Antipater, Teostih, Artem, Magn, Teodot, Tavmasije i Filion - devet hrabrih mucenika koje ne htese prineti zrtve idolima niti odreci se Hrista. Zbog toga su ljuto muceni i najzad poseceni u 3. veku. U vreme cara Konstantina sazida se hram u Kiziku u njihovu cast. 

3. PREP. MEMNON CUDOTVORAC

  Od mladosti se predade postu i molitvi i toliko se ocisti da postade obitaliste Duha Svetoga. Isceljivao bolesne i cinio brojna cudesa. Javlja se u morskim burama i spasava brodove od propasti. Upokojio se mirno u 2. veku.
OBREZANJE GOSPODA I BOGA I SPASA NASEGA ISUSA HRISTA

  U osmi dan po rodjenju bi Mladenac bozanski donesen u hram i obrezan shodno zakonu postojecem u Izrailju jos od vremena Avramova. Tom prilikom nadedose mu ime Isus kako je i blagovestio arhangel Gavril Presvetoj Devi. Starozavetno obrezanje predobrazava novozavetno krstenje. Obrezanje Gospoda pokazuje, da je On primio na sebe istinsko telo ljudsko a ne prividno, kako su docnije ucili o njemu jeretici. Jos je Gospod obrezan i za to sto je hteo da ispuni sav zakon, koji je On sam dao kroz proroke i praoce. Ispunivsi taj propis zakonski On ga je zamenio krstenjem u crkvi Svojoj. "Jer u Hristu Isusu niti sto pomaze obrezanje ni neobrezanje, nego nova tvar"(Gal. 6,15), objavljuje apostol. (U crkvenoj sluzbi ovaj Gospodnji praznik nema ni predpraznistva ni popraznistva). 

2. SV. VASILIJE VELIKI ARHIEP. KESARIJSKI

  Rodjen u vreme cara Konstantina. Jos kao nekrsten ucio se 15 godina u Atini filosofiji, retorici, astronomiji i svima ostalim svetskim naukama toga vremena. Skolski drugovi su mu bili: Grigorije Bogoslov i Julijan, docniji car odstupnik. U zrelim godinama krstio se na reci Jordanu zajedno sa svojim bivsim uciteljem Evulom. Bio episkop Desarije Kapadokijske blizu 10 godina, a zavrsio svoj zemni zivot napuniv 50 godina od rodjenja. Veliki pobornik Pravoslavlja, velika luca moralne cistote i revnosti verske, veliki bogoslovski um, veliki strojitelj i stub crkve Bozje-Vasilije se Punozasluzno naziva Velikim. U crkvenoj sluzbi naziva se pcelom crkve Hristove, koja nosi med vernima i zaokom svojom bode jeretike. Sacuvana su mnogobrojna dela ovoga Oca Crkve, bogoslovska, apologetska, podviznicka i kanonska; isto tako i sluzba, nazvana po njegovom imenu. ) Ova sluzba sluzi se 10 puta u godini, i to: 1. januara, uoci Bozica, uoci Bogojavljenja, u sve nedelje Casnog posta osim Cvetne, na Veliki Cetvrtak i na Veliku Subotu. Mirno se upokoji sv. Vasilije 1. januara 379. god. i preseli u carstvo Hristovo

. SV. VEL. MUC. DIMITRIJE

  Ovaj slavni i cudotvorni svetitelj rodi se u Solunu od roditelja blagorodnih i blagocestivih. Izmoljen od Boga od bezdetnih roditelja, bese odnegovan s velikom paznjom. Otac mu bese vojvoda solunski. Kad on umre, hristoborni car Maksimijan postavi Dimitrija na njegovo mesto i preporuci mu da narocito goni i istrebljuje hriscane. No Dimitrije ne samo da ne poslusa cara nego, naprotiv, javno ispovedase i propovedase Hrista Gospoda u Solunu. Cuvsi to car se veoma ogorci na Dimitrija, pa svrati narocito u Solun kad se vracase iz rata protiv Sarmata. Prizva Dimitrija i ispitivase ga o veri. Dimitrije javno pred carem prizna da je hriscanin i jos izoblici carevo idolopoklonstvo. Razjareni car baci ga u tamnicu, a Dimitrije, znajuci sta ga ceka, uruci sve svoje imanje svome vernom poslusniku Lupu da razda sirotinji. U tamnici mu se javi angel Bozji i rece mu: Mir ti, stradalce Hristov, muzaj se i krepi se!" Posle nekoliko dana posla car vojnike u tamnicu da ubiju Dimitrija, i ovi ga na molitvi izbodose kopljem. Telo njegovo uzese tajno hriscani i sahranise cesno. Iz tela stradalca Hristova potece celebno miro, kojim se mnogi bolesnici izlecise. Nad mostima njegovim uskoro bu podignuta mala crkva. Kad ilirski vojvoda Lontije, bolestan od neizlecive bolesti, pritece mostima s molitvom i potpuno se isceli, podigne on iz blagodarnosti mnogo vecu crkvu namesto stare. Kaada car Justinijan htede preneti mosti svetiteljeve iz Soluna u Carigrad, iskocise plamene iskre od groba i cu se glas: "Stanite i ne dirajte!" Tako mosti sv. Dimitrija ostase zauvek u Solunu. Kao zastitnik Soluna sv. Dimitrije se mnogo puta javljao i spasao grad od velike bede. Rusi smatraju ovog sveca pokroviteljom Sibira koji je osvojen i Rusiji prisvojen na ovaj dan 1581. godine.

2. PREP. MUC. JOASAF

  Ucenik sv. Nifonta, patrijarha carigradskog. Podvizavao se u Sv. Gori. Imase toliku ljubav prema Hristu Gospodu, da mu se svi podvizi ucinise nedovoljni, te pozeli da postrada za Hrista. Ode zato u Carigrad i javno pred Turcima ispovedi veru u Svetu Trojicu i Sina Bozjeg. Turci ga posekose na ovaj dan 1536. godine.

3. SPOMEN VELIKOG ZEMLJOTRESA

  Godine 740., u vreme cara Lava Isavrjanina strahovit i dugotrajan zemljotres zadesi Carigrad. Narod to shvati kao kaznu Bozju za grehe i moljase se Presvetoj Bogorodici i sv. Dimitriju s velikim pokajanjem, dok se Bog ne smilova i zemljotres ne presta.
SV. GRIGORIJE BOGOSLOV

  Arhiepiskop Carigradski. Sastavio brojna dela iz oblasti Bogoslovlja, a narocito so cuvene Besede o Svetoj Trojici. Kada je 381. godine u Saboru nastala raspra oko njegovog izbora za arhiepsikopa, on se povuce rekavsi: "Ne mogu nas lisiti Boga oni koji nas lisavaju prestola". Potom je povuceno ziveo u Nazijanzu u molitvi i pisanju knjiga. Upokojio se u Gospodu 390. godine. Mosti su mu prenete u Rim, a glava mu se nalazi u Uspenskom Saboru u Moskvi. 

2. PREP. PUBLIJE

  Senator koji je, poznavsi svetlost Hristovu, ostavio sve pocasti, imanje razdao siromasima i predao se podviznickom zivotu. Upokojio se 380. godine. 

3. PREP. MAR

  Odlikovao se spoljasnom lepotom i divnim glasom. Povukao se od sveta i prozivio u jednoj kolibi 37 godina u postu i molitvi. Upokojio se u Gospodu kao devedesetogodisnjak 430. godine. 

4. SV. MUC. FELICITA I SEDAM JOJ SINOVA

  Car Antonin 164. godine, za vreme progona hriscana, osudio na smrt nju i njenih sedam sinova. Molila se Bogu da je ne pogube pre sinova, kako bi ih mogla hrabriti pri mucenju da se ne bi odrekli Hrista, sto joj i bi ispunjeno.
SV. GRIGORIJE BOGOSLOV

  Arhiepiskop Carigradski. Sastavio brojna dela iz oblasti Bogoslovlja, a narocito so cuvene Besede o Svetoj Trojici. Kada je 381. godine u Saboru nastala raspra oko njegovog izbora za arhiepsikopa, on se povuce rekavsi: "Ne mogu nas lisiti Boga oni koji nas lisavaju prestola". Potom je povuceno ziveo u Nazijanzu u molitvi i pisanju knjiga. Upokojio se u Gospodu 390. godine. Mosti su mu prenete u Rim, a glava mu se nalazi u Uspenskom Saboru u Moskvi. 

2. PREP. PUBLIJE

  Senator koji je, poznavsi svetlost Hristovu, ostavio sve pocasti, imanje razdao siromasima i predao se podviznickom zivotu. Upokojio se 380. godine. 

3. PREP. MAR

  Odlikovao se spoljasnom lepotom i divnim glasom. Povukao se od sveta i prozivio u jednoj kolibi 37 godina u postu i molitvi. Upokojio se u Gospodu kao devedesetogodisnjak 430. godine. 

4. SV. MUC. FELICITA I SEDAM JOJ SINOVA

  Car Antonin 164. godine, za vreme progona hriscana, osudio na smrt nju i njenih sedam sinova. Molila se Bogu da je ne pogube pre sinova, kako bi ih mogla hrabriti pri mucenju da se ne bi odrekli Hrista, sto joj i bi ispunjeno.
SVEST. MUC. IGNJATIJE BOGONOSAC

  Bogonoscem nazvat je ovaj sveti muz zato sto je stalno u srcu i na jeziku nosio ime Boga zivoga. A jos, po predanju, nazvat je on Bogonoscem i zato sto je bio uzet rukama Boga vaplocenog Isusa Hrista. U one dane kada Gospod ucase ucenike svoje smernosti, uze jedno dete i stavivsi ga medju njih rece im: ko se ponizi kao dijete ovo onaj je najveci u carstvu nebeskome (Mat. 18,4). To dete bio je Ignjatije. Docnije Ignjatije bese ucenikom u sv. Jovana Bogoslova, zajedno s Polikarpom episkopom Smirnskim. Kao episkop u Antiohiji on upravljase crkvom Bozjom kao pastir dobri, i prvi uvede antifonski nacin pojanja u crkvi, tj. pojanja za dve pevnice tako da kad pojanje na jednoj strani prestane na drugoj pocinje. Takav nacin pojanja otkri se sv. Ignjatiju medju angelima na nebesi. Kada car Trajan prolazase kroz Antiohiju iduci u rat protiv Persijanaca, doznade za Ignjatija, prizva ga k sebi i poce savetovati, da prinese zrtvu idolima, pa ce mu on dati zvanje senatora. Kako uzaludni ostase i saveti i pretnje careve, Ignjatije sveti bi okovan u gvozdje i u pratnji deset nemilosrdnih vojnika poslat u Rim, da bude bacen pred zverove. Ignjatije se radovase stradanju za Gospoda svoga i samo se moljase Bogu, da zverovi budu grob njegovom telu, i da ga niko ne spreci u toj smrti. Posle dugog i teskog putovanja iz Azije preko Trakije, Makedonije i Epira, Ignjatije prispe u Rim, gde bi bacen pred lavove u cirkusu. Lavovi ga rastrgose i izedose, ostavivsi samo nekoliko vecih kostiju i srce. Postrada ovaj slavni ljubitelj Gospoda Hrista 106 god. u Rimu za vreme hristobornog cara Trajana. Javljao se vise puta iz onoga sveta i cinio cudesa pomazuci sve do danas svakome ko ga priziva u pomoc. 

2. SV. DANILO ARHIEP. SRPSKI

  Sin bogatih i bogoljubivih roditelja. U mladosti dobro vaspitan. Kralj Milutin ga uzeo na svoj dvor, no on iz velike ljubavi prema Bogu odbegne i zamonasi se u Konculskom manastiru ukraj Ibra. Docnije bio iguman Hilendara i pretrpeo mnogo od pljackaskih latinskih krstonosaca. Bio episkop Banjski, potom Humski i najzad arhiepiskop Srpski. Od pocetka pa do kraja bio strogi podviznik. Imao narociti dar suza. Izmirio kralja Dragutina i Milutina, potom Milutina i Stevana Decanskog. Borio se krepko protiv latina kao i protiv bogumila. Pod njegovim nadzorom zidani manastiri Banja i Decani. Obnovio i sazidao mnoge crkve. Napisao Rodoslov srpskih kraljeva i svetitelja. Neumoran u sluzbi Bogu do kraja zivota on se upokojio mirno u vreme cara Dusana nocu izmedju 19 i 20 decembra 1338. god. Veliki jererh, veliki podviznik, veliki trudoljubac i veliki rodoljub.
SV. PROROK ILIJA

  Bogovidac, cudotvorac, revnitelj vere Bozje. Rodom od plemena Aronova iz grada Tesvita. Kad se Ilija rodio, otac njegov Savah vide angele Bozje oko deteta, kako ognjem dete povijaju i plamen mu daju da jede. Mladost proveo u bogomisliju i molitvi povlaceci se cesto u pustinju. Najveci sukob imase Ilija sa izrailjskim carem Ahavom i njegovom opakom zenom Jezaveljom. Oni se klanjahu idolima i odvracahu narod da sluzi Bogu jedinome i zivome. Velikim cudesima Ilija dokaza silu i vlast Boziju: on zatvori nebo, te ne bi kise tri godine i sest meseci; spusti oganj s neba i zapali zrtvu Bogu svome, dok zrecevi carevi ne mogahu to da ucine; svede kisu s neba molitvom; cudesno umnozi brasno i ulje u kuci udovice u Sarepti i vaskrse joj umrlog sina; prorece Ahavu da ce mu psi krv lizati, i Jezavelji da ce je psi izjesti, sto se i obistini. Na Horivu razgovarase s Bogom i cu glas Bozji u tihom svetlom povetarcu. Pred smrt uze Jeliseja i odredi ga za naslednika u prorockom zvanju. Svojim ogrtacem presekao vodu u Jordanu. Najzad bi uzet na nebo u ognjenim kolima sa ognjenim konjima. Na Tavoru javio se zajedno s Mojsijem Gospodu nasem Isusu Hristu. Pred kraj sveta opet ce se Ilija javiti da suzbije silu Antihristovu (Otkr. 11). 

2. SV. ILIJA PATRIJARH JERUSALIMSKI I SV. FLAVIJAN PATRIJARH ANTIOHIJSKI

  Veliki revnitelji i branitelji Pravoslavlja. Umrli obojica u izgnanstvu za vreme jeretickog cara Anastasija. Skoncali 518. godine.

 SV. JOVAN KRSTITELJ

  Zbog toga sto je Jovanova glavna uloga u zivotu odigrana na dan Bogojavljenja, crkva je od starine posvetila dan po Bogojavljenju spomenu njegovom. Za ovaj dan vezuje je jos i dogadjaj sa rukom Pretecinom. Jevandjelist Luka pozeleo je da prenese telo Jovanovo iz Sevastije, gde je veliki prorok i posecen bio od Iroda, u Antiohiju, svoje rodno mesto. No uspeo je samo da dobije i prenese jednu ruku, koja se u Antiohiji cuvala do desetog veka, pa je posle preneta u Carigrad, odakle je i nestala u vreme Turaka. Sv. Jovan proslavlja se nekoliko puta u godini, no najvise svecara ima ovoga dana, 7. jan. Medju licnostima jevandjelskim, koje okruzavaju Spasitelja, licnost Jovana Krstitelja zauzima sasvim zasebno mesto, kako po nacinu svoga dolaska u svet tako i po nacinu zivota u svetu, i po ulozi krstavanja ljudi za pokajanje i krstenja Mesije, i tako najzad po svome tragicnom izlasku iz ovog zivota. On je bio takve moralne cistote, da se vaistinu pre mogao nazvati angelom, kako ga sv. Pismo i naziva, nego li smrtnim covekom. Od svih ostalih proroka sv. Jovan se razlikuje narocito time sto je on imao tu srecu da je mogao i rukom pokazati svetu Onoga koga je prorokovao. Za ruku sv. Jovana prica se, da ju je svake godine na dan svetiteljev arhijerej iznosio pred narod. Ponekad se ta ruka javljala rasirena a ponekad zgrcena. U prvom slucaju oznacavala je rodnu i obilnu godinu, a u drugom nerodnu i gladnu. 

2. SV. MUC. ATANASIJE

  Ovaj mucenik Hristov bese prost i siromasan covek, ali bogat verom i mudar Duhom Bozjim. Jednom nehoticno stupi u prepirku o veri s nekim Turcinom. Turcin bese skolovan i vest na reci, no Atanasije se trudjase svim silama, da istakne i utvrdi istinitost i preimucstvo hriscanske vere nad muhamedanskom. U tom se rastanu. Drugog dana Atanasije bi pozvan pred sud. Onaj Turcin stajase tu kao njegov tuzitelj. Kada sudija pozva Atanasija da se odrekne vere Hristove i poturci, kao sto je toboz i izjavio pred svojim saputnikom dan ranije, uzviknu Atanasije:"pre cu primiti hiljadu smrti nego sto cu se odreci vere Hristove!". Zato bi na smrt osudjen i obezglavljen 1700. god. u Smirni. Telo mu je sahranjeno u crkvi sv. Paraskeve u istom gradu.

 
   
 
=> Do you also want a homepage for free? Then click here! <=