aheologija kolekcionarstvo istorija mali oglasi internet aukcije forum chat knjiga gostiju zanimljivosti svetske misterije
   
  Arheologija
  Magija Egipta
 

 

Da je postojala veza izmedu jevrejskih i egipatskih magijskih vestina govore mnogi dokazi u knjizevnim i verskim delima. Uz to, znamo da su Semiti - kao i Grci, Rimljani i drugi narodi starog sveta – iskreno verovali u nadmoc egipatske magije nad cudotvorstvom drugih zemalja.
Mojsije (Musai a.s.) je, kao sto saznajemo iz Biblije i Kur’ana, ovu vestinu savladao u Zemlji faraona. On se koristio carobnim stapom kako bi natjerivao vode da se razdvoje. Cak je poznavao i neke Rijeci Moci faraonskih zreka (cuvari tajnih znanja).

Neraskidive veze
Magijske vestine su se oko 300. pr.n.e toliko koristile u Dolini kraljeva, da se na celom Srednjem istoku verovalo da je Egipat naseljen rasom carobnjaka. Tokom srednjeg veka, ova je ideja uhvatila cvrste korene u svesti ljudi. I za vreme perioda naucnog istrazivanja piramida i faraonskih spomenika, zapadnjacki okultisti su se takmicili da iz svega egipatskog izvuku misterije. Naravno, doslo je do reakcije. Jedna grupa promatraca - mnogi od njih verovatno s manje znanja od empiristicke skole - proglasila je egipatsku magiju kao nesto sto nema osnovu u stvarnosti. Oni su smatrali da jedino „magicno" kod Egipcana jeste njihova religija.
Istina se, kao i obicno, nalazi negdje izmedu. Kao sto je poznato, drevna magija i religija bile su neraskidivo povezane. Zbog toga vecina oblika magije imaju slicnosti s religijskim sistemima. Papirusi i natpisi na grobovima daju nam mnoge nagovestaje da su obredi, poznati proucavateljima okultnog, bili poznati, a mozda su i nastali u Egiptu. Tu je jos i svedocanstvo veoma opseznih sekundarnih izvora - grcki, arapski i hebrejski zapisi - koji sadrze obrede vjerovatno izvodene i medu duhovnicima misirske boginje Izide.
Da li su egipatski zreci bili cudotvorci? Jesu li uistinu posedovali neka tajna znanja koja jos uvek nismo u stanju ni da sagledamo?
Oni koji zele u to da veruju reci ce „da". I oni koji postuju jevrejske, hriscanske i muslimanske svete knjige, takode ce se s tim sloziti!

Uloga Nila
Uopsteno govoreci, religijsko-magijski obredi Egipcana bili su vezani za odrzavanje napretka i bezbednost duha u zagrobnom zivotu. Dela koja podrazumjevaju moc i uspeh, kao sto je unistenje neprijatelja, cine malo drugaciju grupu. Ona su, izgleda, bila prirodni dio tajni koje su posedovali posveceni duhovnici kao vrstu politicke magije. Naravno, jedan od kraljevskih ciljeva zasigurno je bio da za sebe osigura najmocniju magiju. Kasnije je, medutim, kako svedoce desetine hiljada dragog kamenja i drugih hamajlija, magija poprimila popularni karakter. To joj je nekima donelo i drustveni polozaj, iako je u stvarnosti postojalo nekoliko sluzbenih dvorskih kraljevskih carobnjaka.
Neophodno je imati predstavu o Egiptu da bi se covek mogao staviti u ulogu njegovog naroda. Klima i reljef, koji su odredivali mnoge aspekte zivota u Zemlji faraona, malo su se promijenili u zadnjih 5000 godina. Nad svim ostalim, naravno, dominira Nil. Sama ta cinjenica ima sredisnje mesto u religiji Egipta, kao i u njegovoj magiji, umetnosti i knjizevnosti. Za prakticne ciljeve, zemlja se sastoji od duge trake obradivog zemljista. koja je zasticena planinskim lancem. Izvan ovoga nema nista osim pustinje. Sredinom protice Nila, koji uz obale ostavlja crnicu - zemlju plodnu i blagotvornu. Gotovo svako povrce koje tu raste, javlja se u magijskim obredima sto se cak i danas izvode na Srednjem istoku: hurme, akacije, sikomore, zito, zob, proso...
Nil svake godine plavi izmedu 1. i 16. jula, donoseci novi zivot. Njegovo prerastanje u poplavu do meseca septembra, znak je za svetkovinu. Seljaci natovareni zalihama dolaze izdaleka da bi zajedno slavili... Svestenici napustaju svoje hramove i nose bozanske statu, dok se na obalama, uz pesme, ples i muziku, odvijaju cudni ceremonijali. Na tim svetkovinama najznacajniju ulogu su imali Izidini svestenici, najbolji carobnjaci Egipta, koji su bogobojazljivo pevali „Himne Nilu":
“Pozdravljamo te, Nile... koji rastes da bi Egiptu podario zivot... Ljudi plesu od radosti kad ti izrastas iz nepoznatog... Jedne pored drugih vidimo ljude iz Tebaide i one sa severa... Kad rog oglasi da se Nil podigao, pevamo ti i pljescemo rukama uz harfu...”

Oživljavanje mrtvih
Savremeni egiptolozi tvrde da ritualne magijske vestine datiraju iz predinastijskih, pa cak i praistorijskih vremena. Legenda kaze da je sem, sin Noe, dosao u Egipat 190 godina poslije Potopa, i vladao je zemljom jos 161 godinu. Tokom ovog perioda, tamo je cvetala magija, a jevrejska tradicija tvrdi da je i sam Noa bio carobnjak.
U egipatskim i grckim spisima zapisane su bezbrojne price o postupcima za ozivljavanje mrtvih. Iako su Egipcani verovali da ce telo ozivjeti na drugom svetu, ipak ima jasnih nagovestaja da su neki od njihovih magijskih obreda bili namenjeni ozivljavanju umrlog (lesa), a neki pisani dokumenti govore da se jedna osoba mogla ozivljavati vise puta, a ne samo jednom.
Prica se da je nekom prilikom faraon Keops (Kufu) raspravljao o magijskim cudima sa svojim sinom Herutatafom. Sin je tada obecao ocu da ce dovesti coveka koji moze izvesti cudo ozivljavanja onih koji ne samo da su mrtvi vec im je cak – i odecena glava!
Taj se carobnjak zvao Teta, imao 110 godina i bio je upucen u najvece tajne poznatog svetilista Tot. Ni danas nije jasno o kakvim se tajnama radilo, ali se zna da je jedna ekspedicija, u kojoj je ucestvovao i faraonov sin, plovila niz rijeku Nil, zatim neko vrijeme pesacila dok nije stigla do Tetinog boravista. Carobnjak je prihvatio poziv faraona i uputio se u Dolinu kraljeva.
“Je li istina da ti ozivljavas mrtve?!”- upitao je Kufu carobnjaka.
Starac je odgovorio potvrdno i zatrazio da mu donesu zivu gusku. Pred kraljem joj je odsekao glavu i polozio je na jedno koleno, dok je njeno telo polozio na drugo. Potom je Teta izgovorio Rijeci Moci. Tog casa su se glava i telo mrtve guske pocele da micu jedno prema drugome, sve dok se nisu spojile i tada – guska ozivi i zagrakta! Teta je ovu majstoriju ponovio i s drugom vrstom peradi, da bi na kraju to uradio i s volom.

U noćima punog Meseca
Uticaj egipatske magije na Grcku bio je veoma jak, jer su Grci preuzeli podosta egipatskog magijskog blaga. Da bi se koliko-toliko shvatilo o kakvoim je vrednostima rec, pomenimo papirus br. 75 iz Revana i naslove njegovih sadrzaja: “Magijske ceremonije velike cudotvorne snage”, “Recept za lek zvani hermerius”; “Formula za srecu i bogatstvo”; “Nacin stvaranja snova”; zatim jos dva nacina u istu svrhu. Tu su i obredi kojim se izvodac moze savetovati sa bozanstvom. Oni koji padaju u napade neobuzdanog gneva preporucuje se konkretan magijski postupak. Tu su i saveti za pravljenje prstena koji donosi uspeh u svakom poduhvatu, detaljno opisani postupci za izazivanje svade izmedu muza i zene, nacin spravljanja sredstva kojim se coveku oduzima san sve do smrti, itd.
Veliki autoritet Jamblikus tvrdi da su Izidini duhovnici cesto upraznjavali magiju. On istice da su njihova zazivanja bogova neretko sadrzavala cak i prijetnje!
Uprkos mnogih magijskih rituala, koji su zabelezeni u delima kao sto je “Knjiga mrtvih” i na drugim papirusima, izgleda da je veliki broj onih koji su bili upraznjavani u starom Egiptu, prezivelo samo kao dio slozenih obreda koje su nam ostavili - arapski, hebrejski i drugi pisci. Jedan razlog je sto se neka cuda, za koja se tvrdi da su ih izvodili egipatski mudraci, ne nalaze u njihovim sopstvenim knjigama o cinima. Isto tako je moguce da su mnogi postupci nestali zahvaljujuci Zakonu o prenosenju, koji je zabranjivao da se poveravaju bilo kome osim pogodnim posvecenicima - a taj broj je bio ogranicen.
Mnoge religijsko-magijske vestine su koristile amajlije. Veoma je omiljen bio dragulj – kotrljan! Osim sto je bio simbol Boga Sunca (otuda i simbol zivota), ovaj je dragulj, kad bi se stavio u grob, navodno, posedovao moc da ozivi mrtvaca. Jedino je trebalo da se poznaju Reci Moci i da se one izgovore iznad tijela.
Ovaj kult kukca-kotrljana presao je kasnije u Grcku, odakle dobijamo upute za podarivanje magijske moci ovom dragulju:
“Postavite isklesanog kukca na papir na stolu. Ispod stola mora biti cisto laneno platno. Ispod njega stavite maslinovo drvce, a na sredinu stola stavite malu Radionicu gde ce se prinieti smola ili kiparis. Imajte pri ruci malu posudu od hrizolita u koju cete staviti mast od ljiljana ili smole ili cimeta. Uzmite prsten i stavite ga u mast, posto ste ga prethodno ocistili, i prinesite ga na zrtvu u kadionicu zajedno sa smolom. Ostavite prsten tri dana; potom ga izvadite i sklonite na sigurno mesto. Na proslavi neka pri ruci budu ciste pogace i voce. Posto prinesete drugu zrtvu na prucu od vinove loze, tokom zrtvovanja izvadite prsten iz masti i namazite se balzamom iz nje. Morate se namazati rano ujutro i, okrecuci se prema istoku, izgovoriti sledece reci:
‘Ja sam Tot, izumitelj i osnivac medicine i pisma; dodi k meni, ti, koji si pod zemljom, digni se k meni, veliki duse.’"
Ovaj se postupak moze odvijati samo u odredene dane: 7, 9, 10, 12, 14, 16, 21, 24, i 25. u mesecu, a dragulj-kukac mora biti od smaragda!

Dve karakteristike staroegipatske magije, koje mozemo naci u zapadnjackim obredima, sasvim lice na osnovni ton njenog duha. Cak i u doba Ramzesa II (prije vise od 5000 godina), bilo je jako razvijeno verovanje u misticne Reci Moci, bas kao i sto je i magija smatrana toliko starom vestinom da se kao jedini njen poznati izvor uzimalo samo bozansko otkrovenje. Postoji velika mogucnost da su neke od ovih reci, koje su cak i tada bile sastavljene od nerazumljivih slogova, dosle u Egipat kao posledica osvajackih pohoda nekih faraona u Mesopotamiju. Druge su, po svoj prilici, poticale iz nubijske magije.

Magijske moći imena
Bilo kako bilo, da bi se duhovi i bogovi prisilili da postuju njegovu volju, opsenar je morao biti naoruzan Rijecima Moci i poznavanjem imena bogova. Na taj nacin on je mogao naredivati bozanstvima, ma koliko ona bila mocna. Nije bilo nijednog izuzetka u pogledu broja i moci bogova koji su se mogli „obavezati" ili prisiliti da djeluju po zapovedi carobnjaka. U nekim se slucajevima carobnjak, u stvari, toliko poistovjecivao s mocima bozanstva koje je zazivao, da se cak predstavljao njegovim imenom!
Proucavatelji srednjovekovne evropske magije prepoznace ovo u nekim postupcima zapadnjackih verzija “Solomonovog kljuca”, u kojima izvodaci s duhovima razgovaraju ne pod svojim imenom vec kao Solomon licno.
Moze se prihvatiti da su Reci Moci slicne semitskoj teoriji o Najvecem Imenu Boga, koje cak ni posvecenici nisu smeli da izgovore. Smatra se da su Egipcani s drugim narodima delili verovanje da je ime - licnosti ili boga - bilo zivotno vezano za snagu, karakter i duhovni element imenovanog.
Magijsku rijec ili ime ne mora poznavati onaj ko je upotrebljava, ali ona svejedno ima svoju moc. Ovo verovanje mozda nije nastalo u Egiptu, ali je u njemu ono sigurno bilo prisutno, kao i kod kasnijih carobnjaka u mnogim zemljama.
U Luvru se nalazi pogrebni magijski papirus koji datira iz vremena Ramzesa II, a u njemu se javljaju varvarske reci i imena: ,,O, Valpaga! O, Kemara! O, Kamalo! O, Amagoa! Uana! Remu! ..."
Buduci da se slicne reci javljaju u vecini starih magijskih spisa, verovatno nisu svestenicima znacile nista vise nego sto znace nama.
Na magijskom papirusu iz Harisa nalazi se postupak kojim zazivac, upotrebljavajuci neka imena, poprima ulogu boga Amsua. Ovde je, mozda, kljuc. Moze se pretpostaviti da poistovecivanje carobnjaka s duhom ili bogom u recima ili molitvama, ima za cilj da ga ucini tim duhom ili bogom. On je, barem, mogao verovati da moze „pozajmiti" sve atribute i moci doticnog bozanstva, makar i nakratko.

Duša nastavlja život!
Bas kao sto su imena posedovala magijsku snagu u odnosu na zivot na zemlji, tako se njihova moc zazivala i na pogrebnim svecanostima i upotrebljavana su u zamisljenim susretima izmedu duse i bogova s onoga sveta. Nijedna dusa nije se mogla nadati da ce dobiti ono sto je zasluzila i da ce biti primljena u raj dok ne bi bila ispitana do kraja, kao sto je opisano u “Knjizi mrtvih”.
sta je s balzamiranjem i piramidama koji su se smatrali znacajnim u magiji starog Egipta? Postoji obimna literatura u kojoj su autoriteti poput Flindersa Petrija i Volisa Badza, detaljno opisali obrede i svrhu balzamiranja. Ukratko, smatra se da je razlog za ocuvanje posmrtnih ostataka bio kontakt, ma koliko tanan, koji je postojao izmedu duse (ka) i tela posle smrti. Verovalo se da ce telo jednog dana uskrsnuti u svom prvobitnom (ali prociscenom) obliku. Medutim, vise je rasireno misljenje da je mumija cuvana kao konaciste duse.
Obredi izvodeni s mumijom, kao sto je ceremonija „otvaranja usta", odrazavali su ono sto ce se dusi dogoditi na onom svijetu. Bila je to, u stvari, neka vrsta magijskog oponasanja buduceg zivota duse. Isto tako, postojalo je verovanje da neki organi nastavljaju da funkcionisu, doduse, u drugacijoj ulozi nego sto su imali dok su pripadali zivom coveku!
Ispisane su mnoge knjige u pokusaju da se dokaze da piramide simbolicki predstavljaju i “Knjigu mrtvih” i “Knjigu iz Tota”. Izgleda da nema sumnje da dimenzije nekih piramida i njihov unutrasnji raspored, uistinu imaju veze s misticnim i magijskim pretpostavkama religije faraona. A da li su one kljuc za resenje zagonetke, tesko je reci. To je otvoreno pitanje.
Konvencionalni promatraci skloni su da simboliku piramida gledaju kao prirodne projekcije egipatskog verovanja i teologije, prije nego kao posljednje pocivaliste faraona-bogova. Prihvatiti drugacije misljenje, bilo bi ravno pretpostavci da su egipatski duhovnici-carobnjaci ili njihovi kraljevi imali nameru da skrivena znanja prenesu buducim pokoljenjima sto niukom slucaju ne bi moglo biti tacno.

Pesak koji peva
U planinskom lancu El Meman, pored Crvenog mora, nalazi se Dzebel Narkus - Planina zvona. Njene stene i ostre hridi tako su rasporedene da se cuje glasni sapat, kad vetar duva iz odredenog smera. Ovo je verovatno razlog sto su neka arapska plemena smatrala da su stari Egipcani mogli iz zemlje probuditi glasove prorocanstava.
Mnogi carobnjaci su tvrdili da sapat predstavlja glasove duhova koji covecanstvu govore sta da rade, a sta da ne rade. U svakom slucaju, utisak na posetioca, cak i u ovom veku, je - nesvakidasnji!.
Slicno se prica i za egipatske svestenike koji su primali prorocanstva od “peska koji peva”. Ovaj pesak jos „peva", a verovatno je nekad postojao pravi sistem tumacenja tih zvukova. U ovome mozemo naci odgonetku izvora nekih magijskih verovanja faraonskog Egipta koja su dosla preko Crvenog mora.
Pustinjski narod gaji razna praznoverja vezana za “pesak koji peva”, koja mogu biti stara koliko i egipatska. Ako se zvukovi cuju pre mladog meseca, to su dobri znaci za pleme: ako su posle mladog mjeseca, znaci su rdjavi. Drugi se zvuci odnose na putovanje koje ce se dogoditi, a kad je o putu rec, moraju uslediti daljnja pitanja u pogledu vremena i mesta odlaska. Mnogi Egipcani rekli su mi Idrizu sahu, autoru ovog teksta, da je jedan libijski dervis predskazao rat 1937. i da je upozorio Senusija da se pripremi za vojevanje u Zapadnoj pustinji. Prorekao je da ce rat dovesti do oslobadanja od italijanskog jarma. Sve ovo - i jos mnogo toga - cuo je navodno od – “peska koji peva”!
Pored Kom el Hetama, bedema pescenjaka koji obelezava mesto nekad cuvenih palata i hramova Amunofa III, nalaze se dva sedeca kolosa. Jedan “peva” pri izlasku sunca. Neki kazu da “pesma” vise lici na kidanje zica harfe. Za cudne zvuke postoje mnoga objasnjenja. Prema legendi, Kolosa je podigao Memnon koji je posedovao neverovatne moci. Na cudnovat nacin lecio je bolesne, ozivljavao mrtve, a pri izlasku sunca vetrovi su se starali da neke reci ponovlja i Kolos. Zbog toga su se, kazu, Memnon i njegovi visoki svestenici, pre i poslije svojih putovanja, obavezno savetovali sa ovim Glasom...
Ovi fenomeni, koji su poznati u mnogim zemljama Istoka, verovatno su uzrokovani prirodnim faktorima, ili su lukavstva predasnjih naroda, smisljena kao dodatak magijskim obredima.

Glas sudbine
Oko dve milje od Le Sesela, gde je Napoleon prosecao put izmedu Savoja i Francuske, desilo se nesto sto je s vremenom preraslo u verovanje. Kada su se radnici sreli usred tunela, odluceno je da se zadnjih nekoliko santimetara probije pijucima. Kada je to ucinjeno, zacuo se cudan zvuk, nalik na bolno jecanje. Radnici su bili zbunjeni, a poslovoda je o svemu obavestio nadlezne vlasti.
Kada su o ovome obavestili Napoleona, prebledeo je, jer mu je jedan prorok rekao da ce u buducnosti slediti samo porazi ako bude cuo takav zvuk ili ako ga bude cuo neko iz njegove blizine.
Postoji, naravno, naucno objasnjenje ovog dogadaja. Medutim, okultista bi tvrdio da izvor fenomena ne mora biti natprirodan da bi vredeo kao znamenje. No, kada je izvesni Bejkvel istrazivao pricu o Napoleonovom tunelu, on je sve pripisao - temperaturnoj razlici na dva kraja tunela, ali se u istinu nikada nije ustanovilo da je upravo to izazvalo misteriozno - bolno jecanje.

Iz knjige "MAGIJA ORIJENTA"

 
   
 
=> Do you also want a homepage for free? Then click here! <=